Biografija, beli čaršav sa flekama

U komunizmu, domaćeg tipa, kolala je odrednica: „Mangupi u našim redovima!”. To se jasno odnosilo na neistomišljenike, disidente, ljude koji su zbog svog životnog stava koji se kosio sa zvaničnom ideologijom bili isterivani s posla, bili sirotinja koja je najčešće „uhlebljenje” nalazila u zatvorima. Topla bućkuriš supica, parče hleba, ali čista biografija. Ti ljudi nisu bili mangupi već nedužne preteče današnje manguparije koja je sada i bukvalno u prvim redovima. To su danas „stručne” perjanice partijskih struktura. Ko su ti ljudi, gde su im biografije, čime su zaslužili visoke položaje na ključnim mestima za razvoj države Srbije? Odgovor sadrži samo tri reči: pripadnost vladajućim partijama. Kako sada istinski „zazvuči” floskula: „Sve je isto samo njega nema”. U stvari nema ih nekoliko, a njih nekoliko je utemeljilo ovaj uspešni obrazac koji partijskim ljudima od „struke” daje slobodu „delovanja” u okviru sopstvenog džepa.

Dobri fudbaleri kada odlaze u velike klubove, odlaze sa vidljivom biografijom ispisanom na travnatom terenu. Ali, pre nego što potpišu ugovor pregledaće im bubrege i zube! Da li je neko pregledao veći deo naših parlamentaraca i makar im izmerio dužinu jezika u srazmeri sa pameću? Treba im napomenuti da je čak i Radovan Treći bio član biblioteke. Zamislite kada bi se, kao u kvizovima, u parlament postavio BRIGOMETAR za narod. Na pitanje šta bi pokazivao, odgovor bi bio srceparajući: NULU. Ali zato neće izostati ponos u podvlačenju da ih je izabrao narod, pa ponosno kriju istinu da su prisutni samo zahvaljujući ključnom mestu u biografiji: pripadnost partiji.

Imam utisak da su parlamentarci sitne ribe pljuckavice za članove upravnih odbora i direktore ključnih mesta od značaja za državu. Oni, ubeđeni da je narod istrošio energiju bunta, besramno i nezasito grabe sve što im dođe do ruke na svojim faraonskim položajima. Kada se te momčine „zabroje” tek onda ispliva njihova biografija, koja je identična belom čaršavu sa mnogo fleka. Da ne preskočim i drugu vrstu štete nastalu u nedostatku biografije. Zahvaljujući partijskoj poltroneriji kao biografskoj odrednici resor obrazovanja bio je dodeljen, sada već bivšem, ministru koji je dodvoravajući se šefu vodio „visoku” politiku sa niskih grana jedva izgovorivši „o” od obrazovanja. Naravno da će svi „ponosi i dike” naše u svojim budućim biografijama isticati šta su bili i smisliti deterdžent za pranje belih čaršava. Neka im je večeras po volji viskija u zabarikadiranim viletinama koje im je dedababanarod ostvario sa povišicom od 10 odsto.