Niški kamerni hor

Punih četrnaest godina ovaj hor osvaja publiku svojim pevanjem ne samo po Srbiji već i u zemljama širom Evrope, počev od Makedonije, Republike Srpske, Grčke, Bugarske, Italije, Španije, Austrije, Nemačke, Poljske i Holandije, pa do Rusije. Da ne govorimo da se većina značajnih gradskih manifestacija, festivala i muzičkih svečanosti u Nišu bez njegovog učešća ne može ni zamisliti. Mada je amaterski, njegova izvođenja impresionirala su mnoge dirigente i soliste sa kojima je sarađivao.

– Među osnivačima je bilo najviše članova hora muzičke škole „Dr Vojislav Vučković” i „Hora studenata Univerziteta u Nišu”. Danas broji oko trideset stalnih i dvadeset povremenih članova, kako srednjoškolaca i studenata, tako i onih u zrelim godinama. Među nama ima lekara, profesora, inženjera, sudija, direktora, novinara, ugostitelja... Neki čak i ne znaju da čitaju note, ali su mu veoma posvećeni, jer u sebi nose ogromnu ljubav prema pevanju – ističu Zorica Stanković, menadžer „Narodnih novina”, i Radmila Miltenović, profesor engleskog jezika, članice predsedništva Niškog kamernog hora.

Zapis iz Gračanice

Da nije tog entuzijazma (o zaradi se ne može govoriti), ne bi ni opstali do sada. Probe se održavaju dva puta nedeljno, a pred važne nastupe svake večeri do kasno u noć, nekad i tokom prepodneva. Sami koncerti umeju da budu fizički veoma iscrpljujući, pogotovo, za one koji su na sceni u prvom redu. Ipak, to nikom ne pada teško.

– Pevanje na sceni je izuzetno naporno jer čovek, praktično, mora da stoji kao kip. A ja, primera radi, imam probleme sa kičmom, ali dok pevam mogu da stojim i po dva sata a da me ništa ne boli! Mene muzika kao da leči – kaže Radmila.

Prvi dirigent hora bio je maestro Radojica Milosavljević. Posle njegove smrti, hor je preuzeo njegov učenik, Zoran Andrić. Pod njegovom dirigentskom palicom hor je postigao značajne uspehe, ali ono po čemu će ostati posebno upamćen jesu jedna audio i jedna video kaseta, snimljene uz blagoslov vladike Artemija, u manastiru Gračanica 15. marta 1997. godine.

– To je prvi i jedini zapis načinjen u ovom manastiru pre i posle ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji. Snimanje je trajalo osam sati, na minus petnaest stepeni. Članovi hora stajali su na betonu, pa kada je postalo nepodnošljivo hladno, monahinje su nam pod noge bacale kartone i ponjave. Kada smo se vratili kući, polovina nas je pala u krevet, ali niko se nije požalio – ponosno kažu naše sagovornice.

Povratak opere

(/slika2)Od svog nastanka do danas, hor je nekoliko puta menjao i ime i dirigente. Sad je na njegovom čelu Ivana Mirović, mlada profesorka koja je magistrirala u klasi prof. Darinke Matić-Marović. O svakom nastupu dugo se priča. Da ne bi, kažu Radmila i Zorica, satima nabrajale dela koja izvode, izdvajaju pre svega Šubertovu misu koju su pevali sa našom operskom divom Jadrankom Jovanović, Verdijev „Rekvijem” sa solistima Opere iz Berna, pod dirigentskom palicom Srboljuba Dinića, pa turneju sa ansamblom „Sanja Ilić i ’Balkanika’”, zatim gotovo sve rukoveti na „Mokranjčevim danima” u Negotinu, učešće na Niškim muzičkim svečanostima i Niškom džez festivalu, gde su 2007. godine pevali sa poznatim američkim džez pevačem Larijem Rejom...

Njih dve ipak posebno žele da pomenu operu „Na uranku”, u režiji beogradskog reditelja Borivoja Popovića.

– U realizaciji ovog projekta, pored Niškog kamernog hora, učestvovali su i solisti iz Niša i Beograda i Niški simfonijski orkestar. Tako je, posle četrdeset godina, u Nišu ponovo izvedena opera i time najavljen njen skori povratak, što mnogi jedva čekaju. Niš ima i orkestar i hor. Problem je samo odgovarajući prostor. Možda čak i ne bi trebalo podizati novu zgradu, već samo adaptirati neki od postojećih objekata, a takvi postoje. Nadamo se da će gradski oci ispuniti svoje obećanje – kažu ove dame.

Tradicija uspešnih nastupa se nastavlja. A glas još nijednog člana hora do sada nije izdao. Svako ima „violinski ključ” kojim „otvara” svoje grlo. Neko grgori čaj od žalfije, neko pije jabukovo sirće sa medom, neko siše suvu šljivu kao bombonu, a najčešće „štimuju” glasne žice pevušeći od ranog jutra.