Lekovite slike mitskih ptica

Izložba slika „U ptici je pesma” Slobodanke Rakić Šefer biće otvorena danas u Galeriji 107, u 19 sati, u Zemunu. Postavka će biti izložena do 20. decembra, a činiće je 30 ulja na platnu nastalih u poslednje dve godine.

Slobodanka Rakić Šefer je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završila 1976. godine. Učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Priredila je oko 80 samostalnih postavki, dobitnik je više nagrada za slikarstvo.

– Tema postavke „U ptici je pesma” su paunovi koje sam transponovala od mitskih ptica, preko Vitlejemske pećine u kojoj je Hristos rođen, do virtuelnih pejzaža i bajkovitih prinčeva i princeza. Život se mnogo iskomplikovao i toliko se haosa i tegobe uvuklo u našu stvarnost da je meni, kao umetniku, preostalo samo da tražim izlaz iz te krize. Kao i uvek, nalazila sam ga u prirodi i prirodnim sokovima, tu pored nas. Da to nisam naučila u svom najranijem detinjstvu, izgubila bih se u betonu, staklu i asfaltu beogradskih sivih ulica. Priroda svakom, ko je odabere za prijatelja vraća dobrotom i čistotom. Ona nas poučava, ali i leči, daje nam sokove i pruža odgovore, kaže Slobodanka Rakić Šefer.

Naša sagovornica priča da su je pčele, u periodu kada ih je intenzivno slikala, istinski smirivale ali i ojačale, pa je i niz saznanja direktno primenila u svom životu. Kada je, pak, slikala delfine, dobro je razumela i njihove poruke, a tek sa stolicama… prepoznala je ljude i njihovu sumanutu trku za vlašću i funkcijama. „Nisam ni slutila koliko su stolice zamena za ljude. Otprilike: reci mi kakvu stolicu voliš, pa ću znati ko si!”, kaže nam umetnica.

Slobodanka Rakić Šefer originalnim idejama dugi niz godina iznenađuje poklonike likovne umetnosti, kritiku, medije... Tako je ovoga puta, sasvim neočekivano, stolice zamenila paunovima.

– Nisu mi stolice postale dosadne, ima u njima još mnogo simbolike koja može likovno dobro da se iznese, ali sam spontano počela da se vraćam pravim vrednostima života, koje su mi sada u prvom planu.

Ljudi su se zatvorili u sebe, postali nervozni, ceo je svet zahvaćen histerijom, ogromnim ubrzanjem i trošenjem prirodnih resursa, što je i dovelo do recesije i svetske krize. Šta ja tu, kao slikar, umno i emotivno biće mogu i treba da radim? Ne smem svojim radom da provociram, povećavam tugu i melanholiju, ne smem da podržavam depresiju. I sebi, i drugima moram da tražim lek spasenja, a on je tu pored nas, podvlači slikarka.

Tokom bogate karijere Slobodanka Rakić Šefer je često putovala. Svako putovanje ju je, kako reče, ojačalo i učvrstilo u uverenju da čovek, gde god živi, ne sme da izgubi kontakt sa prirodom i zavičajem iz koga je potekao jer tada izgubi nit sa životom. Videla je mnogo dobrih izložbi i shvatila zašto su veliki umetnici veliki: ostali su to što jesu, diktirani pravci su samo protutnjali pored njih a oni su svaki pravac ispunili svojom duhovnošću i svoju originalnost doveli do savršenstva.

– Opčinjena sam životom u korist radosti. Znam da čovek nije došao na ovaj svet da bi bio radostan, ali se za radost treba boriti. Moj zadatak je da ljude „hranim” lepotom, da im pojačavam bruj iz prirode, da im osnažim dobre emocije. Imam duboku potrebu da hrabrim, ozarim, budim, podstičem i da budem lekovita – kaže na kraju razgovora Slobodanka Rakić Šefer.