CIA kao izazov za Obamu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. decembra – Novoizabrani američki predsednik Barak Obama rekordnom brzinom sastavlja buduću vlast, ali je ipak bio prinuđen da se odrekne jednog od svojih favorita. Do ovog prvog, bar za javnost, izuzetka od masovne raspodele funkcija po njegovom strateškom ukusu došlo je kad se dotakao vrha Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Za šefa te službe bio je „viđen” njen veteran Džon Brenan, ali je on sam sebe otpisao kao kandidata, kada mu je liberalno krilo Demokratske partije zamerilo da je „nepodoban” zbog učestvovanja u spornom agencijskom režimu postupanja prema uhapšenicima na „globalnom antiterorističkom frontu”. On je, doduše, odbacio takve primedbe, ali…
I Obama je procenio da je bolje da, povodom tog slučaja, ne ljuti „tvrdo jezgro” svojih pristalica, iz čijih redova već dopiru kritike da mu kadrovska selekcija više liči na „već viđeno” nego na obistinjenje njegovih izbornih obećanja o „promeni rutine u Vašingtonu”. Tranzicija u CIA biće među glavnim izazovima prenosa najviše izvršne vlasti (čija je konačna primopredaja predviđena za 20. januar 2009) – sugeriše danas „Njujork tajms”.
Pred Obamom je, konstatuje se, delikatan zadatak – da raskrsti s nasleđem Džordža Buša, u koje spada i prenebregavanje međunarodnog prava, a da predstojećim reformama ne smanji važnu ulogu CIA u borbi protiv Al Kaide. A na tom „raspeću” je u trenutku kad se od njega još više očekuje: da vanrednim merama ublaži veliku finansijsku krizu, da smanji muke „običnih” građana, da organizuje obećano (u roku od 16 meseci) premeštanje glavnih borbenih operacija iz Iraka u Avganistan, da „na nov način” postavi odnose sa Rusijom i Kinom, da „smiri” napetosti na jugu Azije, uvećane terorističkim masakrom u Mumbaju, da popravi znatno narušeni međunarodni imidž Vašingtona, kao i da nađe bolji put za rešavanje „ugroženih vitalnih interesa” Amerike, kakvim se ovde doživljavaju zbivanja na Bliskom istoku, nuklearizacija Irana i Severne Koreje, levičarsko „zastranjivanje u južnom dvorištu” (pre svega Venecuele)…
U sve to, sluti se, ne može da se upusti bez dogovora ovde o budućem kursu, čije ostvarivanje zavisi i od efikasnosti 16 obaveštajnih službi, čijeg budućeg zajedničkog šefa, takođe, još nije odredio. Što se CIA tiče, precizira njujorški dnevnik, među prvim Obaminim zadacima je da odluči – da li ona može da i dalje uhapšenike drži tajno, da koristi agresivne metode (koje mnogi karakterišu kao torturu) saslušavanja, da prebacuje zarobljenike u zemlje gde je dozvoljeno mučenje. „Moramo da obnovimo američke vrednosti u borbi protiv terorizma”, poručivao je Obama u izbornoj kampanji, stavljajući do znanja da će raskinuti, uz ostalo, sa sadašnjom praksom koja odstupa od Ženevskih konvencija o ratnim zarobljenicima. Nije izvesno da će tako i biti. Demokrata Dajan Fejnstin, koja će preuzeti predsedavanje senatskom Komitetu za obaveštajni rad, predvodila je akcije da se CIA uklopi u pravila Pentagona o saslušavanjima, ali sada nagoveštava kompromis. U vidu – „fleksibilnosti (povećanih grubosti) prema ekstremnim slučajevima”.
Bez usklađivanja, prenosi „Tajms” mišljenja poznavalaca, teško će se naći kandidat za šefa CIA. Jer treba da bude – po volji i karijernih obaveštajaca i levog krila stranke koja će držati i izvršnu i zakonodavnu vlast.
Veteran CIA A. B. Krongard, koji smatra da je izdejstvovano Brenanovo odustajanje „veliki gubitak za zemlju”, ipak izražava nadu da će „agencija naći zajednički jezik sa Obamom”. CIA se, kaže, ne razlikuje od drugih jer „po 25 odsto ljudi simpatiše i ne simpatiše Obamu, dok ga 50 procenata još procenjuje”.
Njegova procena odudara od rezultata predsedničkih izbora koje je Obama dobio sa sedam odsto prednosti. Odudara i od upravo objavljenih rezultata ankete Galupa i lista „Ju-Es-Ej tudej”, po kojoj je tri četvrtine ispitanika ocenilo da je Obama dosad dobro obavio tranzicione poslove, iako je kombinovao „neosvežavajuće” kadrove kao što su Hilari Klinton (bivša „prva dama”, senatorka i buduća šefica diplomatije) i Robert Gejts (sadašnji i budući šef Pentagona).
U reagovanjima, naročito na blogovima, primećuju se počeste zamerke Obami da je u vrhunski trijumvirat (Gejts– Klintonova – penzionisani general Džejms Džons) uvrstio pristalice ili aktere rata u Iraku. I da ta kombinacija označava spoj – u izborima odbačenih – dinastičnosti (supružnika Klinton, posle Buša oca i sina), kao i dosadašnje preterane militarizacije i tajnovitosti politike (Gejts je ranije bio šef CIA, a Džons komandant NATO-a).
Obama, pak, ostaje pri uverenju da treba da stvori „tim rivala” u kome će se sučeljavati suprotstavljena mišljenja. Pa da u toj ekipi, pored njegovog „čikaškog okruženja”, ima mesta i za „klintonovce” (većinom) i za pojedine „bušiste”. Iako je i jedne i druge porazio na izborima – dokazujući mane njihovih predvodnika…
-----------------------------------------------------------
SAD: Preti strahoviti udar terorista
Vašington, 3. decembra - Do 2013. teroristi bi mogli da na SAD udare strahovito - nekim od sredstava za masovno uništavanje. Najverovatnije biološkim, a možda i nuklearnim, oružjem.
Ovakve „mogućnosti” sadržane su u danas objavljenoj analizi ovdašnje dvostranačke Komisije za prevenciju protiv širenja oružja za masovno razaranje i terorizma. „Naša bezbednost ne jača nego slabi”, kaže se u toj knjizi (štampanoj u tiražu od 30.000 primeraka, po ceni od 10,95 dolara).
-----------------------------------------------------------
Strah od reprize Mumbaija
Vašington, 3. decembra - Polazeći od pretpostavke da su diverzanti morskim putem stigli do Indije, u čijem su gradu Mumbaiju počinili masakr, današnji „Vašington post” izražava bojazan od reprize tamošnje tragedije - na tlu SAD. Uz pozivanje na izveštaj Ministarstva domovinske bezbednosti, izdat pre više od godinu dana, komentator ukazuje da je napredovala ovdašnja zaštita od radiološkog oružja, ali da je odbrana od bioterorizma nedovoljna, a da je „gotovo i nema” protiv infiltriranja naoružane grupe koja bi došla s mora.