Senka nestabilnosti nad srpskom ekonomijom

Pomeranje rokova za usvajanja seta predloga zakona koji su u skupštinskoj proceduri i koji će mo rati da pričekaju zbog sveukupne političke si tuacije i ostavke premijera Miloša Vučevića­(iako vlada i dalje radi u punom kapacitetu), ostaviće ozbiljne posledice na ekonomiju i privredu zemlje. Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti da donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje u vezi sa zakonskim rokom ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Postavlja se pitanje sudbine kredita za mlade, kao i ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom, predviđene za kraj februara. U setu predloga zakona su i oni koji se tiču obrazovanja, srednjih i osnovnih

Tu su zakoni od čijeg usvajanja zavise dalje investicije u energetski sektor. Zakon o planiranju i izgradnji, leks specijalis za Ekspo, zakon o porezu na dohodak građana, zakon o poljoprivredi, trgovini... Da je zakon o zajmu za mlade usvojen, oni bi već od marta mogli da počnu da dobijaju pozajmice od banke, kako je bilo planirano.

Sve to dovodi u pitanje da li ćemo dostići privredni rast od oko 4,2 odsto, budući da smo krajem prošle godine najavili da bi privreda u 2025. trebalo bolje da radi, a građani više da troše, kao i šta će biti sa BDP-om, ali i stranim direktnim investicijama, prilivom para od turista.

Posebna pažnja treba da se obrati na eventualno povećanje budžetskog deficita koji bi mogao biti viši nego što je to dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), odnosno viši od tri odsto BDP-a.

Na sve to treba dodati i nastavak pregovora o ublažavanju američkih sankcija „Naftnoj industriji Srbije” (NIS), za koju curi vreme. Jer je 27. februara krajnji rok do kada treba da znamo da li ćemo i kako da se snabdevamo naftom i derivatima i šta će biti i koliko u ruskom, a koliko u srpskom vlasništvu.

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je situacija komplikovana i trenutna politička (nestabilnost) ne odgovara ekonomskoj stabilnosti. Jer svaki investitor koji hoće da ulaže u neku zemlju prvo pita da li je zemlja politički bezbedna, pa tek onda razmisli da li će i koliko da ulaže.

– Dok se ne formira nova vlada i dok se situacija politički ne stabilizuje, dok poslanici ponovo ne budu u skupštini, sve će biti na čekanju, a posledice će se osetiti i to je neminovno – kaže on.

Upitan koliko bi sve ovo moglo da dovede u pitanje i stabilnost dinara na koju smo navikli, na priliv ili stranih direktnih investicija, kaže da su bile potrebne decenije da se obezbedi stabilan dinar. A kada je to učinjeno da je sada zbog sveopšte situacije pitanje dana kada će kursne liste ponovo biti aktuelne.

– Isto tako američke sankcije NIS-u neće biti ukinute zbog naših problema. One će startovati onda kada je rečeno, a mi smo sada ograničeni u donošenju nekog zakona koji bi nam možda rešio ovaj gorući problem sve i da radna grupa koja se bavi sankcijama uspe da izvuče nešto pozitivno za našu zemlju – naglašava Nikolić.

On kaže da je svakako veliki problem zakon o kreditima za mlade, jer sada sve čeka. Dokle, videće se, kaže, ne želeći da širi nemir kod građana ističući koliki bi i po dubini mogao da bude veliki efekat ovakvih okolnosti u kojima smo se našli.

Iz Ministarstva energetike na pitanje „Politike” da li su ostavkom premijera dovedeni u pitanje dalji pregovori oko sankcija NIS-u odgovaraju da rade bez prestanka i traže najbolju opciju u interesu države da sve što bezbolnije prođe.

Da protesti dela studenata i građana i ostavka premijera mogu dodatno da iskomplikuju proces pregovora sa svim partnerima, uključujući i rusku stranu, kao i novu američku administraciju, slaže se i dr Mihajlo Rabrenović, redovni profesor i osnivač Eurosfere.

– Iako vlada formalno-pravno gledano nastavlja sa obavljanjem nužnih obaveza do izbora nove, aktuelne turbulencije mogu uticati na dinamiku pregovora, što bi moglo dovesti do odlaganja ili usmeravanja pregovora na nove uslove. Sada, kada su, čini se, u celini ispunjeni uslovi, svako bi trebalo da se vrati svom primarnom poslu, iako potpuno razumem da je mnogo zanimljivije protestovati uz blokadu, nego učiti. U tom smislu, očekujem da će deo studenata koji žele da polažu ispite organizovati svoje proteste, zajedno sa nastavnicima koji žele da im drže ispite, jer je pravo na obrazovanje zagarantovano Ustavom i niko ne sme ostvarivati svoje pravo na protest tako što blokira druge da studiraju. Ova situacija je posebno značajna u svetlu činjenice da nova vlada, ukoliko ne padnu tenzije u društvu, možda neće biti u mogućnosti da brzo i adekvatno odgovori na eventualne zahteve iz Vašingtona, čime se povećava rizik od dodatne političke i ekonomske nestabilnosti u periodu koji predstoji – kaže prof. dr Rabrenović.

Pored toga, ističe naš sagovornik, moguće je da će nova američka administracija ponovo razmotriti prethodne odluke, što otvara prostor za potencijalno ponovno pregovaranje o uslovima sankcija. Ovakav razvoj događaja mogao bi dovesti do odlaganja primene sankcija ili revizije postojećih zahteva, u zavisnosti od strategijskih interesa SAD i globalnih političkih okolnosti i predstojećeg dijaloga sa Rusijom.

– Prema sada dostupnim informacijama, Srbija ima rok do 27. februara 2025. godine da izvrši sve potrebne vlasničke i kadrovske promene u NIS-u kako bi udovoljila američkim zahtevima. Ovaj rok ukazuje na to da će sankcije stupiti na snagu bez obzira na aktuelne izazove u Srbiji. Međutim, u ovom kontekstu, nova vlada, ukoliko do tada bude formirana, može pokušati da vodi diplomatske pregovore s ciljem da se izmeni mehanizam sankcija ili da se zatraži odlaganje primene sankcija, ali uspeh takvih pregovora zavisiće od stavova i interesa američke administracije. Srbija će, stoga, morati da pažljivo upravlja svojim odnosima sa SAD, kao i sa drugim međunarodnim partnerima, kada je reč o globalnom procesu preoblikovanja energetske slike ovog dela Evrope koji je intenziviran u poslednje dve godine, kako bi minimizirala moguće negativne posledice po svoje građane, ekonomiju i javnu upravu. U ovom procesu, diplomatski pristup koji se fokusira na zaštitu državnih interesa i održavanje stabilnosti unutrašnje ekonomije mora biti u prvom planu.

Na kraju, interes Srbije je da, u ovim izazovnim vremenima, osigura zadovoljavanje energetskih potreba svojih građana i privrede, što je do sada bilo vodilja u odlukama koje su donošene. Bez obzira na težinu političkih i ekonomskih izazova, odgovornost Vlade Srbije ostaje da zastupa svoje građane, i ukoliko bude potrebno, da razmatra sve opcije, uključujući i promenu vlasničke strukture u NIS-u. Ta opcija, koja je predviđena odlukom Ministarstva finansija SAD, mada ekstremna, ne bi trebalo da bude isključena, ukoliko bude neophodno da se zaštite vitalni interesi zemlje – zaključuje Rabrenović.