Ukidamo liste čekanja

Liste čekanja za koronarografiju, proceduru koja se koristi za dijagnostiku koronarne bolesti srca, ukinute su, više se ne čeka za operacije katarakte i snimanja na skeneru, a radi se na tome da do kraja ove godine ne bude čekanja ni na druge procedure za koje one sada postoje, istakao je u razgovoru za „Politiku” profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog i savetnik ministra zdravlja.

– Dobrom organizacijom i, pre svega, velikim trudom svih lekara u angio-salama bolnica, sada više nema listi čekanja za ljude kojima je potrebna koronarografija, koju pacijenti sada mogu obaviti u nadležnim ustanovama najviše za 30 dana. To je važno zato što su kardiovaskularne bolesti vodeći „ubica” u Srbiji. Svaki drugi stanovnik Srbije umire od ovih oboljenja, a koronarografija je invazivna procedura kojom se dijagnostikuje problem koji se odmah rešava, sprečava se srčani infarkt i ljudi se izleče na vreme. Koronarografija se ne radi sa ulice. Potrebna je priprema. Kome je indikovana procedura i pacijent koji je pripremljen za nju može obaviti tu proceduru do 30 dana u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Jedan od istorijskih uspeha Ministarstva zdravlja sa dr Zlatiborom Lončarom na čelu je upravo organizacija ukidanja lista čekanja, ne samo za koronarografiju, već i za skenere i za kataraktu. Mnogo razvijenije zemlje, mnogo bogatije države nisu svojom organizacijom uspele da u suštini svedu liste čekanja do 30 dana. Sada kontrolne preglede na skeneru i magnetnoj rezonanci zakazujemo po potrebi i prema indikacijama – dodaje dr Tasić.

A šta je sa drugim listama čekanja, pre svega za snimanje na magnetnoj rezonanci i za ugradnju veštačkog kuka i kolena?

Ubrzano radimo na tome. U poslednja četiri meseca značajno je smanjen broj ljudi koji čekaju na pregled na magnetnoj rezonanci. Za to snimanje kao i za operaciju ugradnje veštačkog kuka i kolena očekujemo da neće biti čekanja tokom ove godine, iako je za to postavljen rok do kraja sledeće godine. Mislim da ćemo do kraja ove godine dobrim radom uspeti da svedemo ove liste čekanja na apsolutni minimum.

Da li zdravstvene ustanove imaju dovoljno kapaciteta da ubrzano rade kako bi ih eliminisale?

U zdravstvenim ustanovama Republike Srbije postoji edukovan i stručni kadar koji sve ove procedure može obavljati na visoko kvalitetan način. Jedina prepreka koja postoji je veliki broj pacijenata sa ovim problemom, koja se najbolje vidi upravo u ove dve liste čekanja koje se rešavaju, a to su operacije kuka i kolena. Prosto je potrebno vreme da se one raščiste, i pored potrebnog broja operacionih sala i lekara koji to rade. Isto važi i za magnetnu rezonancu, a problemi sa kojima se zdravstvene ustanove suočavaju su raznovrsni. Tu i tamo dođe do nekih tehničkih problema, ali ono što je mnogo važnije jeste da postoji, s jedne strane, dobra organizacija od strane Ministarstva zdravlja i dobra koordinacija, a s druge strane, motivisani medicinski radnici, lekari, svi koji su uključeni u te timove koji se bave smanjenjem listi čekanja.

Ako medicinski timovi rade vikendom ili van radnog vremena dodatne operacije ili preglede, hoće li dobiti novčanu nadoknadu za to?

To će im biti plaćeno.

Da li ste upućeni da su neki pacijenti na ugradnju veštačkog kolena čekali po deset godina? To jednostavno nije normalno…

Apsolutno se slažem sa vama. Ali Ministarstvo zdravlja predvođeno ministrom Zlatiborom Lončarom apsolutno je dalo svoj maksimum jednom fantastičnom organizacijom i koordinacijom državnih ustanova da u narednom periodu to ne bude slučaj. Ono što bih hteo da istaknem je da ćemo rešavati ne samo ove liste čekanja nego da ćemo se u narodnom periodu pozabaviti i nekim drugim listama čekanja, o čemu će javnost blagovremeno biti obaveštena.

Pretpostavljam da ćete raditi na tome da se manje čeka možda i za specijalističke preglede kod endokrinologa, gastroenterologa, neurologa, do kojih je teško doći u kratkom vremenskom periodu?

Da, ali to varira od grada do grada, od ustanove do ustanove i za to je samo potrebna bolja organizacija lokalnih zdravstvenih ustanova. Ministarstvo zdravlja će se takođe potruditi da i u tom pogledu da svoj maksimum, da bi se na pojedine specijalističke preglede i dijagnostičke procedure manje čekalo.

Rekli ste da su kardiovaskularne bolesti „ubica broj 1” u Srbiji. Od njih dnevno umre 150 ljudi, to jest oko 53.000 godišnje. Vi imate stav da bi čak 80 odsto smrti zbog bolesti srca moglo da bude sprečeno. Kako?

Kada ste u potpunosti zdravi i imate faktore rizika koji će naknadno u vašem životu dovesti do infarkta, ali se ne obazirete na to onda je problem. A baš kada ste mladi i zdravi morate o tome da mislite. Tu su faktori rizika koji su opasni, kao što su povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, povišen šećer, pušenje, fizička neaktivnost, stres… To su faktori kojima se mi ne bavimo tokom života. I mislimo da kada smo mladi da nas mladost štiti od kardiovaskularne bolesti, zaboravljajući da se ti faktori rizika kumuliraju i da štete našim organima tokom niza godina. Jedino ako ih identifikujemo na vreme u mladosti i krenemo da ih redukujemo, njima se ozbiljno bavimo, čak i ako ste potpuno zdravi i bez simptoma, možemo da postignemo cilj. To je personalizovana i multidisciplinarna prevencija koja je u celom svetu jedini način da smanjimo broj obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti, zato što je sve drugo samo pokušaj da spasimo ljudski život koji je do tada bio opterećen tim faktorima rizika. Tu pre svega mislim na angio-sale, kardiohirurške sale... Jedini način da zdravi ljudi dožive duboku starost jeste da se pravovremeno jave na preventivni pregled i koriguju te probleme što pre u svom životu.

Dakle, vaš stav jeste da se koriguju problemi u mladosti, jer samo onda može da se doživi duboka starost. Šta to znači za građane? Sa koliko godina zapravo treba početi sa preventivnim pregledima?

Naš fokus će ove godine biti stavljen na radno sposobno stanovništvo. Kad kažem radno sposobno, mislim na kompletno odraslo stanovništvo, ne želeći da ograničavam broj godina, ali to su ljudi stariji od 20 godina. Danas znamo da od 20 godina pa do duboke starosti svaka uzrasna kategorija zahteva preventivni pregled da bi se na vreme identifikovali problemi. Zašto je to tako? Zato što, nažalost, kod mladih ljudi smo uočili razne probleme, na primer, neku urođenu dislipidemiju i povišen krvni pritisak. Zatim, mladi ljudi su izloženi i drugim faktorima rizika, poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, pušenju, stresu. Sve se to može korigovati i organizam vratiti u neko normalno funkcionisanje. Mnogo je bolje da se pacijenti savetuju sa lekarima za te stvari nego da čitaju svašta na internetu, gde se često daju nepouzdane i nesigurne informacije.

Da li zbog takvih nepouzdanih informacija ljudi kupuju veliki broj preparata koji uzimaju „na svoju ruku”?

Da, veliki broj ljudi uzima razne vitamine i preparate samoinicijativno, što nije dobro. To je jako čest slučaj. Moramo upozoriti javnost Srbije da ne idu kod osoba koje nisu lekari. Najvažnije je da koriste usluge zdravstvenog sistema.

Osim srčanih, imamo epidemiju i onkoloških bolesti. U Srbiji godišnje oko 40.000 ljudi oboli, a 20.000 izgubi život zbog malignih oboljenja. A nalazimo se na drugom mestu u Evropi upravo po smrtnosti od tih bolesti. Zašto?

Mislim da je jednim delom to zato jer se pacijenti, nažalost, kasno javljaju lekaru, zanemaruju sebe, svoje zdravlje i simptome. Srbija ima kapacitet da odmah odgovori izazovima kada je čovek oboleo. U tom smislu imamo zaista dobru dijagnostiku. Uz kasno javljanje lekaru ide i opšte zanemarivanje značaja faktora rizika. Tipičan primer su pušači koji po saznanju da imaju karcinom pluća nastavljaju da puše, prosto ne obazirući se na težinu oboljenja i probleme. Zdravstvena svest našeg naroda zaista zahteva ozbiljnu promenu i na ovo čemu moramo raditi. Potpuno je neverovatno da u ovim okolnostima ljudi ne razumeju šta je to što je dobro za njihovo zdravlje, a šta je loše. Redukcija faktora rizika značajno pomaže ne samo kardiovaskularnim, već i onkološkim oboljenjima.

Tačno je da imamo epidemiju i onkoloških oboljenja, odnosno mi to zovemo hroničnih nezaraznih bolesti. Hronične nezarazne bolesti su u fokusu aktivnosti pre svega Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja. Zato želimo, sem prevencije kardiovaskularnih, da posebnu pažnju posvetimo skriningu, jer ranim otkrivanjem raka dojke, prostate, grlića materice, debelog creva i pluća, možemo značajno povećati procenat preživljavanja ovih bolesnika, a redukcijom faktora rizika smanjiti broj ljudi koji su oboleli od raka. I jedna i druga strategija spadaju u strategiju očuvanja zdravlja, u strategiju prevencije hroničnih nezaraznih bolesti, što je danas osnovni zadatak svake države zato što su to vodeći uzroci smrtnosti.

Ali smatrate li da možda treba menjati trenutni način organizacije skrininga za maligne bolesti, jer se dešava da se na poziv ne odazove ni 30 odsto ljudi?

Uz pomoć medija moramo menjati i edukovati stanovništvo i objasniti koliki je to problem, ne samo naše države i onih u okruženju već i zapadnih zemalja. Činjenica je da se ljudi nedovoljno bave svojim zdravljem. A s druge strane, bolestan čovek se samo bavi svojim zdravljem. Ako podignemo svest stanovništva o tome koliko je bitno da se bave zdravljem, dobijate i odgovor na vaše pitanje. Moramo povećati procenat obuhvata skriningom. Cilj je da procenat obuhvata preventivnim pregledima povećamo za preko 90 odsto, a to važi i za skrininge. Za početak sve vulnerabilne osobe moramo animirati da obave preglede. To su, na primer, osobe preko 50 godina, pušači, oni sa određenim porodičnim nasleđem, ali generalno zadatak države jeste da zaista što više ljudi obuhvati skriningom, što se naravno postiže na više načina, za početak bavljenjem zdravljem i konceptom očuvanja zdravlja na svim nivoima, i u školama, i u medijima da ljudi obave pregled.

Međutim, nije sve ni do građana, jer nekada ljudi odu u dom zdravlja sa željom da obave preglede, ali ih lekari vrate, jer su velike gužve, pa oni odustanu.

Ne isključujem da se i to dešava, ali mislim da je to veoma retko. Ono što znam jeste da je zdravstveni sistem podešen tako da može da pruži uslugu svakome kome je potrebna. A postoje situacije u kojima je preventiva zapostavljena zbog velikog opterećenja primarne zdravstvene zaštite drugim problemima kao što su sezona gripa ili slično. Mislim da treba raditi na tome da se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti poveća obim preventivnih pregleda i skrininga jer je to ono što zaista čuva zdravlje populacije.

Lečenje kao u razvijenim zemljama

Da li se po vašem mišljenju građani Srbije leče po svim standardima kao u razvijenim evropskim zemljama?

Apsolutno! To je ono što hoću da podvučem i da stavim četiri znaka uzvika. I kadrovski i tehnički imamo zdravstvene uslove da u ustanovama mogu da se pruže identične zdravstvene usluge kao u najrazvijenijim zemljama sveta.

Srce voli šetnju, neslanu hranu i ljubav

Šta najviše prija da bismo imali „zdravo” srce?

Srce voli šetnju. Srce voli prostorije bez duvanskog dima. Srce voli svež vazduh, dobar vazduh, kvalitetan vazduh. Srce voli ljubav, pozitivne emocije, antistres. Srce voli neslanu hranu. To su neke stvari koje su po meni najvažnije. Bitno je da ljudi koji su potpuno zdravi i bez simptoma idu na preventivni pregled kako bi se na vreme uvidelo da li imaju problem sa srcem.

A kako da znamo da li je ugrožen rad ovog organa?

Različiti su simptomi koji ukazuju na srčanu bolest. Glavobolja i vrtoglavica može biti posledica visokog pritiska, a ne promena u mozgu. Isto tako malaksalost i zamor mogu biti srčani simptomi, ali se javljaju i kod drugih oboljenja. Sama simptomatologija ne mora uvek ukazati na tipičan problem određenog sistema, zato je bitno javiti se stručnjaku, posebno pri pojavi nekih ozbiljnih simptoma koji duže traju, tipa bola u grudima, zamora, malaksalosti, vrtoglavice, glavobolje, a onda će lekar utvrditi o čemu se tačno radi.