Optužbe na pogrešnu adresu

Istorijskom muzeju Srbije, povodom dva veka od Prvog srpskog ustanka, naš poznati vajar Ostoja Balkanski poklonio je, kao što smo već pisali, 69 reljefa-portreta znamenitih Srba – od Nemanje do današnjih dana. U Muzeju u Orašcu, tokom proslave dvestagodišnjice Prvog srpskog ustanka, bilo je izloženo deset portreta srpskih vojvoda, rad Ostoje Balkanskog. Autor tvrdi da nigde nije potpisan, nema ga u programima proslave, katalozima, nema ga među autorima ostalih programa i izložbi. Ne veruje da je to sticaj nesrećnih okolnosti i da se sve desilo slučajno.

Ubeđen je da postoji neka pozadina, tužio je Istorijski muzej Srbije, smatrajući ga najvećim krivcem za nastale propuste. Traži odštetu od 3,65 miliona dinara, i da se unište svi izliveni otisci. Spor se vodi kod Okružnog suda u Beogradu.

Saradnja između Istorijskog muzeja Srbije i Ostoje Gordanića, čiji je pseudonim Balkanski, objašnjava direktorka dr Ana Stolić, odvijala se u dve etape, početkom devedesetih i početkom dvehiljadite. Godine 1993, umetnik je Muzeju poklonio 22 portreta ustaničkih starešina u gipsu. Muzej se obavezao da, po pribavljanju finansijskih sredstava, na poklon primljene gipsane modele izlije u bronzi i izloži u Konaku kneza Miloša u Topčideru.

Nepunu godinu dana po zaključenju ugovora o poklonu autor je uputio pismo Muzeju u kojem prvi put ističe svoje uslove: tražio je da svi reljefi budu izloženi kao celina. Nezadovoljan, kako brojem izlivenih gipsanih modela u bronzi, tako i brojem izlivenih i postavljenih reljefa u Konaku kneza Miloša u Topčideru, Ostoja Gordanić Balkanski je 1995. godine tužio Muzej i tražio da se svi reljefi izliju i izlože ili da mu se vrate i gipsani modeli i reljefi izliveni u bronzi. Ovaj spor je okončan 1998. godine poravnanjem kojim se Muzej obavezao da na stalnoj izložbenoj postavci „Srpska revolucija 1804” izloži deset portreta-reljefa. Dogovoreno je, takođe, da se preostali reljefi izlažu na tematskim izložbama.

Drugi ugovor o poklonu, podseća Ana Stolić, Muzej je sa Balkanskim potpisao krajem 2003. godine. Autor je poklonio 49 reljefa značajnih ličnosti Srbije iz prve polovine 19. veka. U ugovoru stoji: „Autor-poklonodavac poklanja svoj autorski rad i dozvoljava da poklonoprimac o svom trošku izlije po jedan primerak svakog reljefa” i da „po izlivanju reljefa vrati autoru-poklonodavcu modele u gipsu (reljefe portrete), a zadrži samo odlivene primerke bez prava daljeg umnožavanja”.

Reljefi su izliveni, patinirani i cizelirani pod konstantnim nadzorom Ostoje Gordanića Balkanskog u livnici „Skulptura” u Beogradu. Na svakom izlivenom reljefu, po obodu, sa prednje strane utisnut je pseudonim autora – Balkanski. Po izlivanju gipsani modeli su vraćeni umetniku, a reljefi u bronzi su izloženi u okviru proslave jubileja dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka, 15. februara 2004. godine u Muzeju Prvog srpskog ustanka u Orašcu – deset reljefa i 58 u OŠ „Prvi srpski ustanak”, takođe u Orašcu. Muzej je povodom jubileja štampao i katalog pod istim nazivom pod kojim je najavljena i izložba u školi: „Obnovitelji Srbije – reljefi”, autora Ostoje Gordanića Balkanskog. Katalog je štampan na srpskom i engleskom i poklanjan posetiocima u Orašcu na dan jubileja.

U uvodnom tekstu kataloga, tadašnji direktor Muzeja Andrej Vujnović najiskrenije zahvaljuje umetniku Ostoji Gordaniću Balkanskom, kao i svima koji su podržali projekat izlivanja ustaničkih vođa i projekat njihovog publikovanja u katalogu. Navedeni reljefi su i sada izloženi u školi i Muzeju u Orašcu.

U Muzeju u Orašcu u kojem su osim reljefa izloženi i drugi muzejski predmeti, ispod svakog reljefa je navedeno ime autora. Ime autora je i na plakatu, koji se nalazi u školi. Na sajtu Vlade Srbije www.srbija.sr.gov.yu objavljen je, u decembru 2003. godine, program centralne proslave „Srbija 1804–2004”. U okviru programa za 15. februar 2004. godine najavljene su izložbe u Orašcu, i tu je navedena i izložba „Reljefi značajnih ličnosti Srbije prve polovine 19. veka”, čiji je autor Ostoja Gordanić Balkanski.

U maju 1996. godine Ostoja Gordanić Balkanski tužio je Muzej zbog povrede autorskih prava. Spor je u toku. Nataša Milićević, pravni zastupnik Muzeja, napominje da još nije jasno „kojom radnjom je Muzej, kao drugotuženi, povredio njegova moralna i autorska prava”.

Umetnik, kaže direktorka Ana Stolić, može da se ljuti na Vladu Srbije i Organizacioni odbor proslave, ali ne i na Istorijski muzej Srbije. Optužbe su upućene na pogrešnu adresu.