Filmska Evropa bez granica

Sutra uveče u Kopenhagenu biće održana svečana ceremonija dvadeset prve dodele godišnjih nagrada EFA – Evropske akademije za film.

Činjenica da se ovaj događaj po glamuru ne može uporediti sa prekookeanskim konkurentom, holivudskom dodelom Oskara, nikada nije mnogo zamarala čelnike i članove ove evropske institucije, koji su još od osnivanja EFA prednost davali umetnosti na filmu a ležernosti u načinu dodeljivanja priznanja najboljima. Svečano u svakom slučaju jeste i mora biti, jer je ovaj događaj kruna aktivnosti Evropske akademije za film. Dugogodišnja direktorka EFA Marion Doering za „Politiku” govori o promenama unutar Akademije, aktivnostima vezanim za sutrašnji događaj...

Evropska akademija za film osnovana je pre 20 godina, šta se od tada promenilo?

Pre svega, promenila se Evropa. Kada je 1988. godine Evropsku akademiju za film sa sedištem u podeljenom Berlinu osnovao Ingmar Bergman, dominantna stvar na kontinentu bila je snažna podeljenost na Istok i Zapad, a najznačajnija uloga novoustanovljene nagrade – „evropskog oskara”, bila je da filmske stvaraoce, ma odakle oni dolazili, ujedini u jednom gradu, u jednoj prostoriji, u jednu asocijaciju. Današnja Evropa je pod snažnim uticajem osećanja solidarnosti u samoj Evropskoj uniji i van nje.

Kako su se geopolitičke promene na našem kontinentu odrazile na filmsku Akademiju?

Evropska akademija za film još uvek ujedinjuje evropske autore bez obzira na nacionalne ili političke granice i nudi zajedničku platformu za promociju, saradnju i razmenu iskustava. Prvih godina njenog postojanja bilo je maksimum 99 članova, mahom reditelja, najznačajnijih imena evropskog filma. U to vreme o dobitnicima nagrada Akademije odlučivao je žiri koji se formirao za te prilike. Od 1996. godine Evropska akademija za film se otvorila za nove članove i u članstvo uključila i producente, scenografe, snimatelje, scenariste, jer su oni od vitalnog značaja za stvaranje filma. Danas imamo više od 1.800 članova koji glasaju i tako odlučuju o dobitnicima nagrada EFA. Od 1996. godine predsednik Akademije je Vim Venders, a od 2006. godine produkcijska kompanija Evropske akademije za film je i producent ceremonije dodele nagrada koja se sada televizijski prenosi u više od 40 zemalja.

Ove godine se svečana ceremonija organizuje prvi put u jednoj nordijskoj zemlji – u Danskoj. Da li to znači da Berlin više nema ekskluzivu?

Svečana ceremonija dodele nagrada EFA u Berlinu se održava svake druge godine, a u međuvremenu „putuje” od jednog do drugog evropskog grada, od Londona, Pariza, Rima, Barselone, Varšave, i gde god da se održava ima i neki specijalni lokalni ukus. Sada je došao red i na glavni grad Danske – Kopenhagen.

Šta nas sutra očekuje u Kopenhagenu?

Vašim čitaocima najavljujem uzbudljiv filmski vikend sa danskim „začinima”. Ove godine scenario za ceremoniju napisao je Britanac Nik Rodik, zajedno sa danskim kolegama Jensom Kronom i Oliverom Zaleom, a uloga domaćina poverena je velikoj danskoj televizijskoj zvezdi Mikaelu Bertelsenu. Za atmosferu tokom ceremonije dodele nagrada brinuće najpopularniji danski šou orkestar. Sam grad i Ministarstvo za kulturu Danske obezbedili su fantastičnu javnu podršku i pružili pomoć u organizaciji javnih projekcija odabranih evropskih filmova, nekadašnjih dobitnika EFA, ali i svih nominovanih filmova za ovogodišnje nagrade. Uz to, za vikend u Kopenhagenu organizovali smo i master klase Vima Vendersa, izraelskog animatora i dokumentariste Arija Folmana i britanskog producenta Nika Pauela, kao i veliku konferenciju na temu filmske komedije.

Možemo li da očekujemo i dolazak danske kraljevske porodice?

To će sigurno biti kruna večeri. Imamo veliku čast što će gosti na ceremoniji biti danski princ i princeza! Veliki događaj večeri biće i uručenje nagrade za životno delo Džudi Denč, ali i predstavljanje nagrade za snimatelje sada posvećene italijanskom majstoru Karlu di Palmi.

Sama ceremonija dodela „evropskih oskara” je najvidljiviji i najatraktivniji deo aktivnosti Evropske akademije za film, ali šta sve radite tokom godine?

Organizujemo i realizujemo seminare, serijale predavanja i konferencija, organizujemo susrete mladih filmskih stvaralaca poput onog nedavnog u Izraelu, kada smo okupili mlade dokumentariste. Odmah posle vikenda u Kopenhagenu krećemo u pripreme za ceremoniju dodele nagrada EFA 2009. godine. Nema odmora, to je veliki i zahtevan posao.

Dubravka Lakić

---------------------------------------------------

Za najbolji film šest nominacija

Za najbolji evropski film 2008. godine nominovani su i ovogodišnji kanski laureati „Il Divo” Paola Sorentina, „Između zidova” Lorana Kantea i „Gomora” Matea Garonea, a priključuju im se još i „Bezbrižna” Majka Lija, „Valcer sa Baširom” Arija Folmana i „Sirotište” Huana Antonija Bajone. Za „evropskog oskara” u kategoriji najbolji reditelj konkurišu Loran Kante, Andreas Drezen, Ari Folman, Mateo Garone, Stiv Mekvin i Paolo Sorentino.

D. L.