Desničarka koja živi sa partnerkom

Tipični glasač Alternative za Nemačku (AfD) je sredovečni muškarac iz manjeg grada. Najmanju podršku stranka ima među ženama, kako biračima, tako i članstvom: samo jedan od devet kandidata na listi za predstojeće izbore za Bundestag je pripadnica nežnijeg pola. Međutim, na partijskoj konvenciji za izbor kandidata za funkciju kancelara jednoglasno je izabrana Alis Vajdel. Nemački magazin „Špigel” opisao ju je kao „smokvin list” jer predstavlja stranku koju mediji i politički protivnici nazivaju ekstremno desničarskom.

„Ako neko optuži AfD da je mizogin, homofoban ili rasistički, oni mogu reći da imaju Vajdelovu. Tako da AfD ne može biti sve to, iako zapravo jeste”, konstatuje „Špigel”.

Kao neko ko pripada LGBT populaciji i, osim u Berlinu, živi i u Švajcarskoj gde odgaja dvoje usvojene dece – sa svojom partnerkom koja je poreklom sa Šri Lanke, Vajdelova se očigledno ne uklapa u klasičan stereotip radikalne desničarke. Analitičari smatraju da ona predstavlja pokušaj AfD-a da se prikaže kao prihvatljivija opcija, s potencijalom za eventualno formiranje nekakve koalicije u budućnosti.

Vajdelova se dugo borila za svoju poziciju u stranci među različitim frakcijama partije. Širu podršku je stekla polako odustajući od kritika nekih od najznačajnijih predstavnika „najdesnijeg” krila AfD-a, poput lidera stranke u Saksoniji Bjorna Hekea. A sada ni njegovi sledbenici iz ogranka partije u ovoj istočnoj pokrajini, gde se i dalje oseća antizapadni stav nasleđen iz vremena hladnog rata kada je ova oblast bila deo tadašnje Istočne Nemačke, nemaju ništa protiv paradoksa između njihovog zagovaranje tradicionalne porodice i privatnog života Vajdelove.

U neformalnom razgovoru sa autorom ovog teksta, jedan član AfD je to ovako objasnio: „Ona se tako izjašnjava. Mi podržavamo registrovana partnerstva, ali ne i istopolne brakove. Protivimo se promociji levičarske LGBT ideologije u školama i javnim institucijama, konceptu rodnog identiteta i promeni pola.”

Alis Vajdel se nije libila da prihvati neke od radikalnijih stavova uoči izbora. Tokom razgovora na društvenoj mreži „Iks” sa američkim milijarderom Ilonom Maskom, ona je Adolfa Hitlera opisala kao „komunistu” (?!) i „socijalistu”, što je dovelo do optužbi za istorijski revizionizam. Štaviše, ona je u govoru na nedavnom stranačkom kongresu zvučala „radikalnije nego ikad”, navodi televizija „N-TV”. Nakon što je mahala zastavom sa natpisom „sloboda govora”, nezadovoljna tretmanom u vodećim nemačkim medijima, ona je rekla da bi prvih 100 dana vlade u kojoj bi bila AfD rezultiralo „potpunim zatvaranjem nemačkih granica, vraćanjem svih koji su u zemlji bez dokumenata i masovnom deportacijom”.

Mediji su ponovo izveštavali o tome kao o planu za proterivanje etničkih manjina iz Nemačke, iako su iz AfD-a objasnili da se misli na deportovanje onih koji su ilegalno u zemlji, ističući da oni u svojim redovima imaju članove stranog porekla.

Ova partija je u početku bila fokusirana na ekonomsku politiku, ali je izbeglička kriza 2015. godine u prvi plan stavila migracije. Tako je i Vajdelova, koja je radila kao doktor ekonomskih nauka u Kini, a nakon toga i u investicionom fondu „Goldman Saks” u Frankfurtu, zajedno s strankom promenila pravac. Sa migracijom kao centralnim pitanjem ove kampanje, ankete ukazuju na rekordnih više od 20 odsto podrške za AfD, čime će nakon 23. februara postati druga najveća snaga u parlamentu. Dakle, Vajdelova nema razloga da ublaži retoriku.

Analitičari ukazuju da se AfD ne oslanja samo na njen imidž. Rastuće nezadovoljstvo vladom i stagnirajuća ekonomija guraju sve veći broj birača ka alternativnom rešenju. Ipak, procenjuje se da će oni ostati van vlasti bez obzira na to koliko glasova osvoje – zbog takozvanog „vatrenog zida” koji su postavile najveće nemačke partije koje su odbile mogućnost formiranja koalicije sa „ekstremistima”. Međutim, zvaničnici stranke već sada gledaju ka narednim izborima 2029. godine, nadaju se da bi tada još bolji rezultat mogao da prisili druge partije da odustanu od otpora saradnji. Posebnu inspiraciju crpe iz Austrije, gde je predsednik te zemlje nedavno zatražio od Herberta Kikla da formira vladu, nakon što su propali pokušaji centrističkih partija da se dogovore bez njegove krajnje desničarske Slobodarske partije. Andreas Roder, profesor Univerziteta „Johan Gutenberg” u Majncu, konstatuje: „Pokazuju na Beč i kažu: to je Nemačka za četiri godine.”