Trampova lekcija Ustavnom sudu BiH

Ako su bivše i sadašnje sudije trenutno okrnjenog Ustavnog suda BiH gledale inauguraciju Donalda Trampa za 47. kormilara Bele kuće, verovatno su neki, bar na tren, mogli da se postide, imajući u vidu neke od svojih ranijih odluka. Posebno o proglašenju neustavnosti Dana Republike Srpske 9. januara.

Jer imali su priliku da vide kako Tramp, kao protestant i ponovni predsednik svih Amerikanaca, svih vera, u tom uzvišenom činu polaže zakletvu nad dve Biblije, umesto nad jednom, što je već duga tradicija.

Mada u Americi, sem pretežno hrišćanskih, žive i brojne druge verske zajednice, zasigurno nikome nije zasmetalo što je Tramp zakletvu položio na dve Biblije, niti je iko smatrao da je povredio konvencije o ljudskim pravima i verskoj ravnopravnosti.

Taj primer iz najmoćnije zemlje sveta vratio nas je, drugim povodom, na ovdašnje prostore, do jednog bosanskohercegovačkog primera iz 2013, kad se povodom Dana Republike Srpske oglasio tadašnji član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, smatrajući nespojivim da se u istom danu slave i Dan RS i pravoslavni praznik posvećen Svetom Stefanu. I mada se 9. januar, kao dan rađanja RS, nesmetano slavio godinama, pa i uz prisustvo bošnjačkih predstavnika, Ustavni sud je prihvatio apelaciju i proslavu Dana RS 9. januara proglasio neustavnom.

Među članovima suda koji su doneli takvu odluku bila je i Makedonka Margarita Cica Nikolovska, koja je izgleda namerno previdela gotovo istovetan slučaj: da se i u njenoj Severnoj Makedoniji najveći praznik, Ilinden, slavi istog dana kad i pravoslavni praznik posvećen Svetom Iliji.

Ali, to je samo jedan od apsurda koji „prate” Ustavni sud, gde sedi i troje stranaca, kao da je BiH kakvo pravno nedonošče. Istovremeno, u tom sudu trenutno nema nijednog predstavnika jednog od tri konstitutivna naroda – srpskog, tako da je troje stranaca izgleda pozvanije da odlučuje o sudbini BiH, nego predstavnici autohtonih naroda, što neki od tobožnjih bošnjačkih „stručnjaka” za ustavno pravo pravdaju stavom Venecijanske komisije, koja u tome ne vidi ništa sporno.

Ti isti „stručnjaci”, međutim, ne uvažavaju stav te iste Venecijanske komisije da u Ustavnom sudu ne bi smeli da sede bivši visoki stranački funkcioneri. A to je upravo slučaj s dvoje bošnjačkih sudija – Seadom Paravlić i dr Mirsadom Ćemanom – koji su s visokih pozicija u bošnjačkoj stranci SDA zaseli u sudske fotelje. A gospođa Paravlić čak bez ikakvog iskustva u pravosuđu. Ali to je samo još jedna anahronost Ustavnog suda koji se povremeno ponaša neustavno, a pri tome i podanički aminujući odluke lažnog, samoproglašenog visokog predstavnika, Nemca Kristijana Šmita, koji sam donosi i menja zakone, izigravajući novog Hamurabija, sve uz blagoslov nekih zapadnih mentora. A zajedno s njima deli i sankcije i preti smenama, pa čak i političkim procesima, kao u slučaju Milorada Dodika, predsednika RS.

Tužno je, ali i sramno za BiH i njene narode, što u njihovo ime odlučuje visoki i to lažni predstavnik, a u Ustavnom sudu sede i stranci. Jer, umesto da smiruju situaciju i istinski dele pravdu, oni samo dolivaju ulje na vatru, što može imati nesagledive posledice.

Utoliko je, makar i simbolična, Trampova inauguracija mogla da posluži i kao dobrodošla lekcija Ustavnom sudu BiH, u vremenima dolazećih promena.

Slobodan Stajić,

publicista, Sarajevo