Veliki brat na mala vrata

Vest da će britanske državne službe moći da razmenjuju osetljive lične podatke o svakom Britancu uznemirila je borce za ljudska prava i građanske slobode u zemlji koja ima jednu od najimpozantnijih baza podataka o svojim građanima, ali koja je imala i neslavne epizode sa kompromitovanjem tih istih podataka.

Mere su deo predloženog zakona koji je najavila kraljica Elizabeta Druga u prekjučerašnjem obraćanju parlamentu i odmah su izazvale žestoke kritike, piše londonski „Indipendent”.

Argument vlasti je da bi se na ovaj način pospešila efikasnost javnih službi, borba protiv kriminala i zaštita stanovništva.

Za uvid u superbazu podataka službama kao što su policija, poreska uprava, zdravstvene vlasti i mnogi drugi neće, kao do sada, biti potrebna dozvola parlamenta, već samo ministara.

Tako će, na primer, Služba za izdavanje vozačkih dozvola imati direktan uvid u zdravstveni dosije svakog vozača, na osnovu čega može da zaključi da li on predstavlja potencijalnu opasnost na drumu.

Kritičari su optužili vladu da na mala vrata uvodi orvelijanski program razmene podataka koji svakog građanina izlaže opasnosti, uz ne mali rizik da neodgovorna državna njuškala zloupotrebe podatke.

Borci za zaštitu građanskih sloboda izražavaju bojazan da će se ova ovlašćenja koristiti u sprezi sa isto tako kontroverznim nacrtom Zakona o komunikacionim podacima. U pitanju je plan o formiranju ogromne arhive koja bi sadržala podatke o elektronskoj pošti građana, njihovim telefonskim pozivima i pretragama koje obavljaju na internetu, ali o njemu će biti dodatnih konsultacija.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg smatra da je Britanija otišla predaleko u uspostavljanju „velikobratovskog društva”. On je izjavio da je ovo korak nazad u zaštiti ličnih podataka, podsetivši da su dosadašnji propusti Britanije u čuvanju ličnih podataka otvorili širu raspravu u EU o opasnostima „društva pod prismotrom”.

Posle terorističkih napada na londonski metro 2005. zavrteli su se novi politički slogani – da „onaj ko nema šta da krije nema čega da se plaši” ili da je javnost „spremna na malu žrtvu” u domenu ličnih sloboda u zamenu za bolju zaštitu od terorizma i kriminala.

Svi se slažu da je zgodno pomoću ovog centralnog registra podataka sprečiti, na primer, da se osuđivani pedofil zaposli u vrtiću. Ali bilo je i slučajeva pogrešno unetih podataka, koje su oštećeni pojedinci jedva uspevali da isprave.

Za opoziciju je predloženi zakon posebno zabrinjavajući ako se ima u vidu da je vlada već pokazala da ne zna da čuva podatke koje tako revnosno prikuplja.

Pre godinu dana nestala su dva diska sa ličnim podacima o 25 miliona korisnika dečjeg dodatka, a nešto ranije i podaci o vlasnicima vozačkih dozvola, što je ove građane pretvorilo u potencijalne mete kradljivaca identiteta.

Otkako je 1994. zakonski otvoren put za širu upotrebu sistema za nadzor, Britanija je postala svetska „prestonica kamera” – danas ima jednu na svakih 14 stanovnika, što je više nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Prosečan stanovnik Londona bude „uhvaćen” u kadar bar 300 puta dnevno.

Novi zakon o biometrijskim ličnim kartama nalaže da se u centralni registar unesu 52 informacije o vlasniku, uključujući skenerski snimak dužice oka.

Sporna je i ogromna baza DNK podataka koja je dostigla četiri i po miliona uzoraka. Kritičari, međutim, kažu da, umesto pouzdane baze genetskih otisaka ljudi koji su osuđivani za teške zločine, Britanija poseduje sve veći broj podataka o ljudima koji su slučajno došli u kontakt s policijom. Ukazuje se i na neprijatnu činjenicu o mogućoj rasnoj diskriminaciji, pošto je u bazi znatno više uzoraka DNK crnaca u odnosu na belu populaciju (37 odsto prema samo 10, prema prošlogodišnjim podacima).

--------------------------------------------

 Prismotra

- Direktan uvid u zdravstveni dosije vozača

- Arhiva elektronske pošte građana

- Evidencija telefonskih poziva i pretraga na internetu