Kijev razmatra „procureli" plan: primirje do Uskrsa, mir do 9. maja

Politički i diplomatski krugovi u Kijevu poslednjih dana živo raspravljaju o planu, tezama i rasporedu okončanja rata za 100 dana, koji su navodno već izradili Donald Tramp i njegov tim.

Amerikanci su otkrili delove plana jednom broju evropskih diplomata. A od njih on je stigao u Kijev. Autentičnost plana niko ne može da potvrdi, možda i jeste pravi plan koji je izradio Trampov tim, ili je možda neka vrsta sižea sastavljenog na osnovu „Kelogovog plana” objavljenog prošle godine pred predsedničke izbore u SAD, za sada nema potvrdu. Postoje znaci koji ukazuju i na prvu ali i na drugu opciju.

Trampov specijalni predstavnik za Ukrajinu Kit Kelog ponovio je u subotu svoje predviđanje da će se rat u Ukrajini okončati za 100 dana.

Završetak rata u Ukrajini, rekao je, je „pitanje meseci, svakako ne godina“, rekao je Kelog za Foks njuz. "Ovo sam već rekao u jednom od vaših programa. Voleo bih da vidim odbrojavanje od 100 dana i da vidim gde smo - u prekidu vatre ili u održivom miru. A po mom mišljenju, sve zavisi od toga šta je stvarno Ali to neće biti kao u Avganistanu, koji je trajao četiri godine. To ne bi trebalo da bude kratkoročno rešenje za obe zemlje, a ne samo za njih .

Međutim, veliku pažnju javnosti privlače Trampovi sledeći potezi.

Dakle, prema „rasporedu“, Tramp planira da obavi telefonski razgovor sa Putinom početkom februara. Planirano je da se o planu razgovara sa ukrajinskim vlastima posle toga.

Nagađaju se dve opcije nakon razgovora Vašingtona sa Moskvom i Kijevom. Pregovori mogu biti ili pauzirani ako se ne pronađe zajednički jezik ili nastavljeni, ako se takav osnov pronađe.

U drugom slučaju raspored poteza bi izgleao ovako.

Zelenski mora da ukine ukaz koji zabranjuje pregovore sa Putinom.

Tokom februara – prve polovine marta 2025. godine, predlaže se održavanje sastanka Trampa, Zelenskog i Putina, trilateralni sastanak ili dva bilateralna sastanka, o tome će se odlučiti naknadno. Tada bi trebalo da budu odobreni glavni parametri mirovnog plana, a zatim da se nastavi rad na sporazumu na nivou specijalnih predstavnika.

 Dok su pregovori u toku i borbe traju, Tramp ne blokira slanje vojne pomoći Ukrajini.

Predlaže se proglašenje primirja duž cele linije fronta od 20. aprila 2025. godine jer Uskrs ove godine praznuju istog dana sve hrišćanske konfesije. Istovremeno, sve ukrajinske trupe moraju biti povučene iz Kurske oblasti.

Krajem aprila 2025. zakazan bi bio početak rada Međunarodne mirovne konferencije na kojoj će biti zabeležen sporazum Ukrajine i Ruske Federacije o okončanju rata uz posredovanje SAD, Kine i niza evropskih zemalja.

Krajem aprila počela bi razmena zarobljenika po formuli „svi za sve”.

Očekuje se da će do 9. maja Međunarodna mirovna konferencija izdati deklaraciju o okončanju rata u Ukrajini na osnovu dogovorenih parametara.

Posle 9. maja Ukrajini se nudi da ne produžava režim vanrednog stanja i mobilizacije.

Trajni mirovni ugovor može da zaključi novi predsednik Ukrajine jer to Putin zvanično zahteva, nazivajući Zelenskog „nelegitimnim“.

Krajem avgusta u Ukrajini bi bili održani predsednički izbori, a krajem oktobra parlamentarni i lokalni.

Ukrajina neće biti članica NATO-a i proglasiće neutralnost. Odluka o zabrani ulaska Ukrajine u Alijansu mora biti odobrena na samitu NATO-a.

 Ukrajina bi po ovome, trebalo da postane članica EU do 2030. godine. EU bi preuzela obaveze za posleratnu obnovu zemlje.

Ukrajina zvanično ne bi priznala suverenitet Ruske Federacije nad osvojenim teritorijama.

Neke od sankcija Ruskoj Federaciji bi bile ukinute odmah nakon zaključivanja mirovnog sporazuma.. Sva ograničenja na uvoz ruskih energenata u EU takođe. Ali u određenom vremenskom periodu, ona će biti podvrgnuta posebnoj dažbini Evropljana, čiji će prihodi biti korišćeni za obnovu Ukrajine.

Strankama koje se zalažu za zaštitu ruskog jezika i miran suživot sa Rusijom treba dozvoliti da učestvuju na izborima u Ukrajini. Sve akcije protiv ruskog jezika moraju biti zaustavljene na državnom nivou.

Kao posebno problematična ističe se tačka o evropskom mirovnom kontingentu nakon završetka vojnih operacija. S jedne strane, Kijev to zahteva kao garanciju bezbednosti. O ovoj tački treba da se održe odvojene konsultacije između svih strana.

Naime, da li će on sada Putinu ponuditi bilo kakve „mirovne planove“ i pregovarati sa njim, ili će zauzeti stav koji promoviše „ratna partija“ na Zapadu i ukrajinske vlasti: da za sada ništa ne nudi Kremlju , da ne priča o bilo čemu što kompromituje sa njim, već da poveća pritisak na Rusku Federaciju ekonomski (kroz sankcije i niže cene nafte) i vojno (kroz povećane isporuke naoružanja Ukrajini). A onda sačekati da sam Putin zatraži mir i prihvati diktirane uslove.

Ako Tramp krene ovim putem, onda do Uskrsa i 9. maja možda neće biti kraj rata, već njegova eskalacija. Sa perspektivom da zemlje NATO budu direktno uvučene u vojni sukob.

Ako Tramp sada odluči da iznese mirovne predloge, ključno je pitanje da li će uspeti da postigne dogovor o njima sa Putinom. Ovde će, naravno, sve zavisiti od predloženih uslova, ali šanse da se u bliskoj budućnosti može postići dogovor o okončanju rata u ovom slučaju su optimističke.