Može li Evropska unija da odbrani Grenland

Većina zapadnih lidera govorila je da je to samo jedna neoprezna predizborna izjava, a ispostavilo se da se Donald Tramp nimalo nije šalio kada je rekao da će pripojiti Grenland Sjedinjenim Američkim Državama.

Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Trampovo interesovanje za kupovinu Grenlanda „nije šala", dodajući da bi pripajanje Grenlanda bilo u interesu Amerike i da ovo pitanje treba rešiti.

„Ovo nije šala i nije reč samo o sticanju zemlje samo da bi se stekla zemlja. Ovo je u našem nacionalnom interesu i to treba da se reši", rekao je Rubio.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da interes predsednika SAD Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda "nije šala", dodajući da bi pripajanje Grenlanda bilo u interesu Amerike i da ovo pitanje treba rešiti.

Evropljani dobro znaju šta znače pretnje da će se zauzeti teritorija neke evropske zemlje. Rusija je u više navrata pretila istočnoevropskim zemljama, a napala je Gruziju 2008. i Ukrajinu pre tri godine.

Ipak, kako ocenjuje kolumnista britanskog „Gardijana“ sada su Evropljani zapanjeni zato što takva pretnja dolazi od njihovog najvećeg saveznika. Međutim, reakcija na Trampove pretnje je slaba i prigušena.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, gromoglasno ćute, nisu ništa rekli.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, koji su u početku nešto i govorili sada su se priključili kolektivnoj tišini. Šta se to dešava sa Evropskom unijom?

U pozadini rivalstva velikih sila i klimatskih promena koje otvaraju morske puteve na Arktiku, raste apetit Vašingtona za Grenlandom bogatim resursima. Istovremeno, odnos između Danske i  Grenlanda je složen, pogotovo od kada su na ostrvu počele priče o nezavisnosti.

Iako rezultati nedavne ankete objavljene u grenlandskim novinama otkrivaju da 85 odsto Grenlanđana ne želi da se pridruži SAD, Danska se plaši da bi to moglo da se promeni kad Vašington pojača pritisak.

Čini se da su i ćutanje javnosti i rad iza kulisa koordinisani, a Frederiksen se poslednjih dana sastao sa liderima Norveške, Švedske, Finske, Nemačke, Francuske i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Saradnja između EU i Grenlanda se takođe intenzivira po pitanjima kao što su energija i kritične sirovine.

Ćutanje Evrope o Grenlandu može da se tumači i kao taktika da se previše ne talasa i ne izazivaju transatlantske eskalacije, dajući prostor zvaničnicima da ih tiho ublaže i ublaže pretnju.

Osim toga Evropljani imaju veću ribu da prže sa Vašingtonom. Oni moraju da se ubede Trampa da Amerika nastavi angažovanje  po pitanju evropske vojne bezbednosti, počevši od Ukrajine.

Evropski lideri žele i da odvrate američkog predsednika od pokretanja trgovinskog rata. Po svemu sudeći evropsko ćutanje o Grenlandu je izgleda da nije na vrhu liste prioriteta.

Evropljani se takođe drže uverenja da će oluja proći. Čekaju da Trampova pretnja Evropi nestane ili da se njegova pažnja preusmeri na drugo mesto.

Drugim rečima, suočena sa još jednom ozbiljnom krizom, Evropa ubeđuje sebe da će sve biti u redu. Samo još ne znaju šta će biti kada svi shvate da se Tramp ne malo ne šali.