Aleksa Šantić i prisne veze s Novljanima

Nedavno smo u rubrici Među nama čitali zanimljivu priču o Aleksi Šantiću i njegovim dolascima u Herceg Novi, celu Boku kotorsku pa i šire, u nekadašnju knjaževinu i kraljevinu Crnu Goru. U danima kad se prisećamo datuma njegovog upokojenja, 2. februara 1924. godine, u Mostaru, u porodici Sekulović iz Herceg Novog čuvaju pisma nezaboravnog pesnika koja je slao Jovu Sekuloviću, izdavaču i vlasniku štamparije. A prilikom boravaka u gradu na ulazu u zaliv Boke kotorske, Šantić je često bio gost u domu Jova Sekulovića, koji je pred Drugi svetski rat bio predsednik opštine u Herceg Novom.

Opčinjen lepotom Boke kotorske, ali i povezan s ljudima iz tog kraja, Aleksa Šantić je napisao najlepšu razglednicu ovom kraju, pesmu „Boka”, zbog koje i danas žive sećanje i poštovanje prema ukupnom stvaralaštvu omiljenog Mostarca.

Zato je zaslužio bistu na mestu Belavista, među zidinama grada, svojevremeno postavljenu na inicijativu Zuka Džumhura, koji je takođe proveo deo života u Herceg Novom. Ali, čudno je da nijedna od brojnih škola u Boki kotorskoj ne nosi ime velikog pesnika i zaljubljenika u Boku. A Šantićeve pesme bile su inspiracija i za muzičare pa su napisali muziku na njegove stihove, koji su tako postali još bliže generacijama.

Bilo bi lepo, a i red, da Aleksa Šantić, koji je ovekovečio Boku kotorsku, uz spomen-bistu, dobije mesto i u prosvetnim ili kulturnim ustanovama u Herceg Novom ili nekom drugom mestu Neveste Jadrana.

Dušan Davidović,

Kotor