Tramp, Putin i Si Đinping, da li je moguća „Jalta 2"

Konferencija na Jalti i dalje važi kao neka vrsta simbola kraja Drugog svetskog rata, iako je tada do stvarnog kraja rata ostalo nekoliko meseci, a završna konferencija je na kraju održana u Potsdamu.

Navršilo se 80 godina od kada su u tom letovalištu na Krimu tadašnji svetski lideri uspostavili nove granice i sfere uticaja. Poražena Nemačka je podeljena na dva dela: prozapadnu Zapadnu Nemačku i prosovjetsku Istočnu Nemačku. Rusija je takođe uspostavila kontrolu nad istočnom Evropom, dobivši Kalinjingrad i Sahalin. A Britanija je, na primer, dobila kontrolu i pravo da reši situaciju u Grčkoj.

Da li će nakon dolaska Donalda Trampa na vlast doći do nove globalne preraspodele, pita se svet. On je odmah izjavio da SAD imaju pravo na Grenland (koji pripada Danskoj), Panamski kanal i predložio da Kanada postane 51. država Amerike. Eto povoda da se povede rasprava o novom svetskom poretku.

Strahovi da bi američki predsednik mogao da oslabi podršku Kijevu ili da napravi kompromise koji su mu štetni, mnogi ne uzimaju za ozbiljno. Ali Tramp jeste pristalica zona uticaja, o čemu svedoče njegove izjave u vezi sa Grenlandom, Panamom, Kanadom…

Mnoge Trampove geopolitičke namere ostavljaju prostor za maštu. Koliko Rusija danas zauzima u globalnoj podeli rada i uticaja ali i Kina se, barem na rečima, ponaša kao Trampov protivnik i neće ni sa kim da deli svet jer Kinezi nisu naročito željni takve preraspodele,  posebno kada se to može uraditi putem meke moći ili trgovine.

Trampove izjave u vezi sa Grenlandom, Kanadom, Meksikom, Panamom mnogi shvataju da će ostati samo nagoveštaji i da će se sva pitanja na kraju rešiti na legalan način.

Svet podeljen na sfere uticaja, u kojima svaka strana ima potpunu slobodu i ponaša se kako hoće, danas je de fakto nerealan. Kada su 1945. godine vođeni pregovori na Jalti, evropske zemlje su bile izuzetno zavisne od SAD, jer je rat još uvek trajao. I sada ostaje određena zavisnost, ali tu je NATO, a i EU, pa samim tim i evropske zemlje su faktor koji se pita.

Trenutno Moskva i Peking pedantno posmatraju poteze predsednika Trampa i čekaju da se “izduva” i počne realnije da vodi pregovore.

Trampov stil opterećuje Kineze i Ruse, koji spoljnu politiku aktuelnog predsednika SAD vide kao ozbiljan izazov i ne žele brze dogovore bilo koje vrste sa njim. Ostaje i pitanje da li Tramp zaista veruje u svet u kome postoje dominantne sfere uticaja: SAD na zapadnoj hemisferi, Kina u azijsko-pacifičkom regionu i Rusija u Evropi. Moskva nije odavno jaka u Evropi a u Africi je na primer sve jači uticaj ove dve sile, a opada zapadni. Valja ozbiljno uzeti u obzir i jačanje saveza BRIKS-a, a Bliski istok koji gori, na meti je i drugih, doduše slabijih, ali upornih, Zato rešenja tipa Jalta nisu baš u realnim okvirima.