Počelo uklanjanje starih stabala u Košutnjaku

Čim se u Košutnjaku začuje zvuk motorne testere, mnogi sugrađani se zapitaju da li to neko bespravno seče šumu u njihovom omiljenom odmorištu i spomeniku prirode. Ali zvuk testera koji ovih dana dopire iz ove gradske oaze daleko je od toga. Reč je o akciji „Srbijašuma” čiji radnici uklanjaju stara, bolesna, izlomljena i rizična stabla. Zbog toga duž ulica Kneza Višeslava i Pionirske saobraćajna policija povremeno zaustavlja vozila kako bi seča prošla bezbedno. Na mestu uklonjenog drveća biće posađene nove, u rasadnicima odgojene, sadnice hrasta, javora i jasena. Radnici „Srbijašuma” već godinama sukcesivno obnavljaju delove šume, a ovu akciju su počeli jer je sneg u januaru izlomio dosta stabala.

– Štetama od snežnih padavina zahvaćena su pojedinačna ili grupe stabala koja su pod teretom vlažnog snega tada polomljena ili izvaljena iz korena. Radi normalizacije saobraćaja, a uz primenu svih bezbednosnih mera, neposredno po nastanku štete najpre smo sa saobraćajnica i staza uklonili delove ili čitava stabla koja su pretrpela oštećenja pod teretom snega – kaže Adiba Džudović, samostalni referent za zaštitu šuma u Javnom preduzeću „Srbijašume”.

U narednom periodu u ovoj šumi biće uklonjena nepoželjna samoiznikla i korovska vegetacija kako bi se pomogao razvoj zasađenim sadnicama hrastova.

– Tamo gde je usled ekstremne suše prošlog leta došlo do sušenja biljaka biće zasađene zdrave i vitalne sadnice. Do kraja marta, Košutnjak će biti bogatiji za 2.000 mladih hrastova, javora i jasenova. Inače do sada smo u Košutnjaku u više navrata sukcesivno uklanjali stara i bolesna stabla. Na tim lokacijama zasađeno je novo drveće – ukupno 13.925 sadnica javora, belog jasena, hrasta sladunca, kitnjaka i medunca, divlje trešnje i divlje kruške. Te površine potrebno je pažljivo negovati. U narednim godinama nastavićemo sa obnavljanjem ove šume koja je decenijama omiljeno izletište Beograđana. Svi radovi koje izvodimo u interesu su svih građana kako bismo budućim generacijama ostavili u nasleđe kvalitetnu šumu autohtonih vrsta lišćara, na prvom mestu hrastova, koji su od davnina bili stanovnici Košutnjaka – ističe Džudovićeva.

Osim šest zaštićenih šumskih područja u Beogradu kojima upravljaju „Srbijašume”, a to su Avala, Kosmaj, šuma Košutnjak, Bojčinska šuma, Miljakovačka šuma, Lipovička šuma – Dugi rt, u postupku zaštite su još tri – Šuplja stena, Stepin lug i Gročanska ada.

– Zbog sve većeg interesovanja stanovnika Beograda za odmor i rekreaciju na otvorenom, većina šumskih kompleksa u urbanoj zoni grada sve je značajnija za posetioce. Uz podršku Gradske uprave, planiramo uređenje poput dela Lipovičke šume (Bivolje bare), deo šume Babe (Rimska šljaka) i druge. Osim redovnog održavanja – košenja travnatih površina, svakodnevnog sakupljanja i uklanjanja smeća, održavanja čistoće javnih česama... – planirano je postavljanje dodatnih drvenih rekvizita – nadstrešnica, klupa i stolova, korpi za otpatke, kao i izgradnja ložišta za bezbedno pripremanje hrane na otvorenom. U narednim godinama sledi uređenje i obeležavanje pešačkih i drugih staza i izgradnja novih trim-staza sa spravama za vežbanje – rekla je Džudovićeva.

Ona je naglasila da je pošumljavanje prioritet „Srbijašuma” za 2025. godinu i da će biti posađeno blizu tri miliona sadnica širom naše zemlje južno od reka Save i Dunava.