Novi svet na špangleskom jeziku

Od našeg dopisnika iz Vašingtona

Šta god da čovek u Americi otpočne, mora da pritisne dugme: ako vadi pare iz automata, kupuje u samoposluzi, plaća parkiranje, vadi dokument, produžava vozačku dozvolu, traži knjigu u biblioteci, ili di-vi-di u video klubu, upisuje se na fakultet, ide kod lekara, uvek je tu – dugme: „Za španski pritisnite jedinicu, za engleski dvojku”… to je prva instrukcija svake mašine.

Prvo je španski jezik zavladao pograničnim državama, zatim se poput oluje proširio na istočnu i zapadnu obalu, da bi nastavio da osvaja unutrašnjost jedine svetske supersile… Danas, u Sijetlu, najudaljenijem gradu od meksičke granice, deset odsto građana govori samo španski. Po broju onih koji govore španski jezik, a to je bar 45 miliona zvanično registrovanih stanovnika, i bar deset miliona ilegalaca, SAD su na drugom mestu na svetu, ali bi do 2050. mogle da preuzmu primat.

Otporan na lonac za topljenje

Ima teorija da je jezik Servantesa zgodniji za svakodnevnu „ćarlu” (čavrljanje) od engleskog. On sam teče, a kad naiđe na prepreku, u kaskadama se spaja opet u celinu i nastavlja nepovređen svoj muzikalni žubor. Tako je to govorio veliki kubanski pisac i egzilant u Londonu Giljermo Kabrera Infante. Ali latinoamerički intelektualci koji žive u Americi žale se da je, bez obzira na svoju rasprostranjenost, španski jezik druge kategorije. Da se više govori nego što se čita i piše, a kako reče Hunot Dijaz, američki Dominikanac, i ovogodišnji pulicerovac, Latinosi će u Americi „radije kupiti najnoviji model mobilnog telefona nego knjigu”. Svoje remek delo „Kratak i čudovišan život Oskara Vaoa” Dijaz je napisao na engleskom jeziku, sa mešavinom latinoameričkih izraza, termina, fraza, čitavih rečenica, poštapalica, tepalica, uzrečica… Tu su i reči skovane od delova iz oba jezika, čak i sintaksa ponekad sa engleskim rečima namerno prati logiku španskog jezika, pa i za Dijazovog „Oskara” kritika kaže da je pisan na špangleskom jeziku (Spanglish).

Tek je pre nekoliko meseci na inicijativu španskog Servantesovog instituta u Njujorku izašla Enciklopedija španskog jezika u SAD. Ova podebela knjiga od 1.300 stranica razmatra sociološke, kulturološke demografske, ekonomske i komunikacione aspekte španskog jezika u Americi. To je istorijska priča koja je započela sa onim što se u evropskom svetu zove otkriće Amerike 1492. I engleski i španski preneti su iz Starog u Novi svet, ali je ta istorija daleko od svog kraja. Španija je, kao bogata zemlja, voljna da i finansijski pogura spontano širenje španskog jezika po Severnoj Americi. Pogotovo zato što lingvisti tvrde da je on pretrpeo minimalne izmene i da se Čileanac savršeno dobro razume sa Gvatemalcem, Meksikancem, ili Paragvajcem, a da istim jezikom, uz određen broj lokalizama govore i Argentinci, Venecuelanci, Kolumbijci… Za fenomen španskog jezika, koji je odoleo američkom loncu za topljenje, zaslužan je, po nekima, jedinstven duh Latinoamerikanca, a po drugima sama njegova lingvistička snaga.

Između engleskog i španskog, tvrdi pisac Dijaz, vlada mrtva trka, „nulta pozicija” u Americi. Na muci su na tom nultom terenu i književni prevodioci. Kako, na primer, prevesti Dijaza sa engleskog na španski, kada je osobenost njegovog stila baš mešanje izvornih reči pa i sintakse iz oba jezika.

Internet-lingvistika

I dok se španski širi Amerikom, američki engleski osvaja sve kontinente starog sveta… Istina, neki bi ga nazvali „internacionalnim engleskim”, a separatisti među lingvističkim čistuncima čak tvrde da ovaj jezik više i nema neke čvrste veze sa Anglosaksoncima, pa ga jednostavno zovu internet-lingvistikom. Od Šekspira je svakako jako daleko, oni koji njime komuniciraju teško da bi i razumeli renesansni jezik barda iz Stratforda.

Engleski lingvista Dejvid Kristal naročito se posvetio globalnom engleskom jeziku koji se sve više cepka od svoje matice, a njegove lokalne varijante sve su manje razumljive. Dešavaju se lingvistički nesporazumi kad razgovaraju Englez i Amerikanac, da se ne govori o drugim nečistijim varijantama. Zanimljivo je da je njegova najnovija knjiga posvećena jeziku SMS-a izazvala veliku netrpeljivost kod starijeg sveta, zabrinutog zbog „upropašćavanja jezika”. Kristal, međutim, vidi u SMS-u lingvistički fenomen. Engleski jezik se skraćuje u svoje šifre, pravopis i speling se ignorišu, poruka se često ispisuje fonetskim simbolima… Kristal navodi da danas oko tri milijarde ljudi nosi sa sobom svoj mobilni telefon, a da se godišnje preko njih odašilje trilion tekstualnih poruka. To su, međutim, tek treptaji na beskrajnoj pučini jezika.

Ipak, tekstualna komunikacija preko mobilnih telefona po njemu je džinovski skok unazad u dijalogu među ljudima. Poruke su efikasnije od semafora, ali su se zaustavile tu negde oko Morzeove azbuke. Telefoni postaju sve manji, ali ne i čovečji prsti. Tekstiranje je pipav i naporan posao sa skromnim rezultatima. Ljudi, međutim, vole da komuniciraju preko SMS-a. Zašto? Lingvista odgovara da je to deo igre, kao „pisanje nekog modernog soneta”, sve što želi da se kaže mora se podvrgnuti strogoj formi. Sonet ne sme imati više od 14 redova, a poruka ne može da bude duža od sto šezdeset znakova. Upravo je to izazov za smišljanje svakojakih skraćenica.

Tekstiranje preko mobilnog u Ameriku je ušlo u modu kasnije nego u drugim delovima sveta, jer mnogo je ranije postalo uobičajeno da svako ima svoj laptop preko koga šalje i-mejlove. No, jezik telefonskih poruka naginje ka engleskom, kako tvrdi Dejvid Kristal. To je, po njemu, zato što je engleski globalni jezik pop-kulture, i zato što je zgodan za skraćenice koje su opšterazumljive. Da li će ovi brzopotezni lingvistički rebusi bezlične komunikacije kao zbir planetarnih treptaja ipak dovesti do jezičkog cunamija? Esperanta uslovljenog malim dirkama i velikim prstima, bez glasnih žica? Dok španski ćarlija, žubori i teče sve jačim i glasnijim tokom, i to u srcu američkog prostranstva.

Za španski pritisnite jedinicu. I posle više nemojte da razgovarate na dugme.