Svođenje računa na zapadnom Balkanu

Vredni Amerikanci plaćaju porez – političari u Vašingtonu troše taj novac nepromišljeno. Milijarde dolara su date levičarskim nevladinim organizacijama za sprovođenje radikalne politike u drugim zemljama, napisao je nedavno izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za specijalne misije Ričard Grenel na društvenoj mreži „Iks”. Kao primer, on je podelio podatke o gotovo dve milijarde dolara koje je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) dodelila državama zapadnog Balkana od 2020. do 2024, to jest tokom predsedničkog mandata Džozefa Bajdena. Navodno je u tom periodu tzv. Kosovo dobilo 537 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 402 miliona, Severna Makedonija 290, Srbija 209, Albanija 189, dok je Crnoj Gori pripalo 77 miliona.

Dan pre Grenela USAID je kritikovala i portparolka Bele kuće Kerolajn Levit, između ostalog, i zbog dodele 1,5 miliona dolara za programe koji promovišu različitost, pravičnost i inkluziju (DEI) na radnim mestima u Srbiji. Iako nije precizirala o kojim projektima u našoj zemlji je reč, britanski „Dejli mejl” je preneo da je nevladina organizacija Grupa izađi, primila milion i po zelenih novčanica da „neguje i podstiče okruženje koje povećava potencijal za zapošljavanje LBGT+ osoba, proširi mogućnosti za LBGT+ preduzetnike i smanji diskriminaciju na radnom mestu”. Levitova je konstatovala da je takva pomoć dodeljena i drugim zemljama za slične inicijative, poput 70.000 dolara koji su dati za DEI mjuzikl u Irskoj, 47.000 dolara za transrodnu operu u Kolumbiji, 32.000 dolara za transrodni strip u Peruu, kao i da su ti projekti deo šireg trenda sumanutog i zlonamernog trošenja novca, bez adekvatnog nadzora.

Iako su neki u Srbiji sa radošću dočekali vest da je Tramp nedugo po povratku u Belu kuću odlučio da na tri meseca zamrzne sve projekte USAID-a u svetu, donacije Agencije za međunarodni razvoj pokrivale su znatno širi spektar tema od seksualnih manjina. Kada je USAID 2021. obeležavao dve decenije rada u Srbiji, saopšteno je da je od 2001. do tada uloženo 882 miliona dolara u našu zemlju. Kako je precizirao ondašnji ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri, to se, između ostalog, odnosilo na unapređenje rada lokalnih samouprava, nabavku sanitetskih vozila, otvaranje novih radnih mesta, pomoć poljoprivredi, malim i srednjim preduzećima, te podršci težnjama Srbije da postane članica EU. Na izložbi „Dvadeset godina partnerstva – zajedno stvaramo”, kojoj je prisustvovao i naš državni vrh, predstavljene su fotografije i video-materijali nekih od projekata USAID-a u Srbiji. Uostalom, u dnu internet stranice Narodne skupštine i sada piše da je njen razvoj „omogućen zahvaljujući podršci američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj”.

S one strane Drine mediji pišu da se tokom 2023. u BiH ulilo nešto manje od 76 miliona dolara iz Vašingtona. U toj godini, između ostalog, realizovana su dva projekta vezana za turizam, vredna 2,34 i 2,01 milion dolara, nezavisni mediji su dobili 1,64 miliona. Za borbu protiv korupcije izdvojeno 1,7 miliona i čini se da se na tom polju vide najbolji rezultati – u mandatu prethodne američke administracije, bivši ministar sigurnosti BiH Selmo Cikotić osuđen je na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, dok se njegov naslednik na toj funkciji Nenad Nešić trenutno sumnjiči za slična dela, za vreme dok je bio direktor „Puteva RS”.

O učinku USAID-a govorio je i Milorad Dodik, ocenjujući da ova organizacija podriva RS, iako je bilo perioda i kada ih je hvalio. Ipak, novu Trampovu odluku dočekao je sa osmehom. On je istakao da je 400 miliona dolara, koliko je u kasu BiH leglo iz Vašingtona u prethodnih nekoliko godina, ogroman novac – ali se poduhvati ne primećuju. Dodik je u svom stilu ocenio da bi se sa tolikim parama rezultati morali videti i u Nemačkoj, a kamoli u BiH. Prema mišljenu prvog čoveka Srpske, novac je otišao nevladinim organizacijama, medijima i novinarima koji su se prodali.

Od zemalja zapadnog Balkana, više donacija od BiH od Američke agencije za međunarodni razvoj dobilo je jedino tzv. Kosovo. Dr Mihailo Brkić, poslanik u skupštini AP Vojvodine iz stranke Srbija centar i predsednik RO za finansije i privredu, u autorskom tekstu navodi zanimljive statističke podatke: „BDP tzv. Kosova iznosio je 10,5 milijardi američkih dolara 2023. godine. Izvoz tzv. Kosova bio je 4,1 milijardu, a budžet 3,4 milijarde. Onaj najbitniji pokazatelj razvijenosti, a to je BDP po stanovniku, bio je na KiM 5.960 dolara. Tako je kosovski BDP bio tek 50 odsto onog u Srbiji (bez KiM), koji je za posmatranu 2023. iznosio 12.281. Ovaj statistički izlet bio je neophodan kako bismo bolje razumeli posledice ukidanja USAID-ove pomoći tzv. Kosovu. Naime, tokom perioda 2020–2024. u kosovski privredni sistem preko nevladinih organizacija i različitih projekata finansiranih novcem USAID-a prosečno je godišnje upumpavano blizu 135 miliona dolara. To je protivvrednost 1,3 odsto BDP tzv. Kosova ili 3,2 odsto njegovog izvoza ili čak četiri odsto godišnjeg budžeta”, konstatovao je Brkić. Prema njegovoj oceni, sredstva USAID-a pokazala su da osim nevladinih organizacija koje se izdržavaju novcem stranih vlada, postoje i tzv. države koje se finansiraju baš kao i te NVO, pa tako mogu i da prođu – onda kada novca ponestane projekat se gasi.

Vasilije Filipović

Antrfile

Od rešavanja multietničkih pitanja do robota za mužu krava

Američka agencija za međunarodni razvoj pokrenula je 2012. u Severnoj Makedoniji projekat spajanja dece različitog nacionalnog porekla. Cilj projekta je bio da opštine podstaknu formiranje višenacionalnih odeljenja u školama preko finansijske pomoći za renoviranje školskih zgrada, kao i podizanja nivoa svesti među nastavnicima, učenicima i roditeljima. Kako je tada navedeno, ovaj obrazovni projekat, vredan više od pet miliona dolara, primeniće se u četrdesetak osnovnih i srednjih škola širom zemlje koje su određene za renoviranje. Između ostalih, još jedan primer odslikava širok dijapazon američkih donacija: robot za mužu krava, uz pomoć USAID-a, 2022. godine stigao je na jednu makedonsku farmu.