Mnogi ljudi tek u zrelim godinama „pronađu" sebe

„Ne daj da život prođe, a da nisi živela. Voli sebe. Nađi svoj život. Nađi svoj mir.” Ovu su samo neke od motivacionih poruka Daniela Zoranića Dizgrama, autora knjige „Sebi duguješ sve”, čije inspirativne poruke obožava na stotine hiljada ljudi koji prate društvene mreže. Ovaj pisac je rođen u Sarajevu, na početku karijere bio je voditelj, a danas je profesor u Danskoj, gde živi 25 godina.

U podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” on ističe da jednostavno ne smemo da dozvolimo da nam život prođe a da nismo živeli, da ništa nismo uradili što smo planirali jer smo se plašili, zato što su nas možda neke stvari sputavale.

– Obično mi ljudi govore da imaju neki težak period u životu i da su ih moje reči vratile u život, da im daju snagu da vide šta će dalje sa životom. Sebe smatram jednostavnim čovekom. I tako i komuniciram s ljudima. Činjenica je da ljudi danas uglavnom ne žele da čitaju teške teme. Zato je moj cilj da na kratak, jednostavan način kažem ono što ima poentu, ono što je važno, ono što čoveka baš dotiče tamo gde ga treba dotaknuti. To nije neka lažna motivacija – ističe naš sagovornik.

U podkastu je bilo reči i koliko je važno da shvatimo da je u redu da ponekad nismo u redu.

– To je najvažnije u životu. Kažu da savršen život imaju oni ljudi koji imaju dane kada se raspadaju, ali znaju da će ti dani proći, znaju da je to normalan deo života. Nema čoveka kakvim god životom živeo, kakav god imao status, koliko god imao godina, da nema loših dana i nekih poraza u životu. Što čovek to brže i lakše prihvati, mada to nije lako, život je lakši. Ukoliko je nekome potrebna pomoć, treba da je traži kod onog ko mu stvarno može pomoći. A to je možda neko najbliži, neko ko ga zaista, iskreno voli. Moja knjiga „Sebi duguješ sve” namenjena je upravo svima onima koji žele da se suoče sa sobom, da jednostavno pokušaju da zavole sebe i da sebi vrate nadu – navodi Dizgram.

On ističe da su njegove motivacione poruke usmerene uglavnom ženama, jer su one opterećene brojnim obavezama, često same sa sobom vode neke brojne unutrašnje bitke, traže sreću…

– Ima hiljade definicija sreće. A ja obično kažem da je sreća kada uspeš da nađeš mir u sebi i oko sebe. Tek onda možeš da imaš sreću sa ljudima oko sebe. Ja recimo tražim sreću i taj mir tako što putujem i često sam u prirodi. Nikada nije kasno da započnemo nešto što želimo. Čovek ima planove u životu, ima neke ciljeve. Međutim, dese se stvari koje ne može da predvidi. I u tim baš situacijama je potrebno da počne iz početka. Mnogi ljudi tek u nekim zrelim godinama „pronađu” sebe. Jednostavno shvate da vrede i započnu novi život, ili počnu da rade stvari koje ih stvarno ispunjavaju ili koje im daju osećaj sreće. Tako da nikad nije kasno. I ja sam mnogo toga probao u životu i naučio sam ogromne lekcije. Shvatio sam da nisu sve stvari za mene i da mi ne daje sve što radim istu energiju. Čovek može raditi svašta u životu, ali ako ga to guši svakodnevno, pogotovo na duži period, ne treba da ostane u tome. Jednostavno, život je prekratak. A sve novo je bukvalno samo jedna odluka daleko. To može da bude početak novog, potpuno drugačijeg i potpuno boljeg života. Ljudi se nekada plaše promena jer su komformisti, vole sigurnost. Ranije je bilo normalno da se čovek zaposli sa 18 godina u nekoj firmi i da tu radi dok ne ode u penziju – navodi gost našeg podkasta.

Najgore je kada se plašimo šta će ljudi reći posle neke naše odluke da promenimo nešto u svom životu.

– Pitaju se šta će biti s njima. Misle kako možda neće imati šta da jedu… I onda se učaure bojeći se bilo kakve promene. A nesvesni su da nekad bilo kakva promena može doneti potpuno srećan život za njih. Nije lako doneti odluku, ali je svaki kraj početak nečega. Kaže se daj vremena vremenu. To je stvarno istina. Kad čovek prolazi kroz težak period, obično posle propalih brakova i ljubavi, misli da je to raspad sveta, da ništa ne vredi, da se ništa neće desiti pozitivno u životu. Ali upravo se to desi. I to onda kada se to sve smiri, kad to sve legne, kada počne neki puno bolji život. I onda shvate da je upravo to što im se loše dešavalo, da ih je to ojačalo, da ih je to opametilo, da im je to dalo i volju i snagu i promenilo ih da žive nekim boljim životom. Ima ljudi koji rade sve da budu ljubav svog života. I onda kad budu ljubav svog života, kad pronađu sebe, onda je lako biti ljubav života nekom drugom – pojašnjava naš sagovornik.

Ključno je da čovek poželi da mu se dogodi neka promena. Jer ako živi u nekom bolu, onda će se teško promeniti. Ključno je da prošlost moramo da ostavimo u prošlosti, a da iz nje naučimo šta možemo…

– Prošlost nema više uticaja na nas. Ne možemo ništa promeniti. Živeti u prošlosti donosi negativnu energiju. Treba prihvatiti prošlost, svoje poraze, lekcije i shvatiti da je to deo života. Može čovek biti najpozitivniji na svetu, može biti i najpametniji, može biti sve, ali uvek će biti onih ljudi koji će videti nešto drugo u svemu tome. Problem je kada je on u suštini svestan da radi sve što nije dobro za njega, ali nema tu neku snagu, odlučnost da promeni to – navodi naš sagovornik.

Njegov stav je da svako od nas mora da prihvati samog sebe, da pokuša da se fokusira na ljude i na sve ono u okruženju što utiče na njega pozitivno. Ne može se neka velika mana odjednom preko noći promeniti, ne možemo da kažemo da od sutra nešto nije tako… Za sve je potrebno vreme.

– Često kažem muškarcima kada su baš mladi, da se fokusiraju na sebe da ulože u svoje znanje, um, zdravlje, da „izgrade” sebe i mentalno i fizički. Ne mogu biti svi profesori, ne mogu biti svi doktori, ali neko može da bude dobar zidar. Kada u mlađim godinama izgradite sebe, život bude lakši. Osobe koje žive nekim životom koji je pozitivan sebe čuvaju, beže od svega što im uzima energiju. Privlačiš ljude koji ti odgovaraju. Kako zračiš – tako i privlačiš. Neki se ne slažu s tim, ali meni je to suština svega. Ima onih koji govore da ne veruju nikome i misle da je to normalna stvar. Ali upravo ako nikome ne veruješ privlačiš ljude kojima stvarno ne treba da veruješ, a odbijaš one koji su dobri – napominje Dizgram.

On je u našem podkastu govorio i o tome po čemu se razlikuju žene u Danskoj i na ovim prostorima, koliko je emocija tuge opasna i kako se iz nje možemo izvući, koliko je bitno voditi računa o zdravlju…

U Danskoj je porodica ključ svega

Gost našeg podkasta kaže da je život u Danskoj dosta drugačiji nego na ovim prostorima, kao i da je mentalni sklop ljudi skoro drugačiji.

– Drugačiji su prioriteti, drugačiji su pogledi na život. Nema korupcije i tu je smiren, normalan život. Čitavo ovo društvo je napravljeno tako da što više pokušava da bude fleksibilno, da se što manje radi, da bi čovek imao što više vremena i za sebe i za svoju porodicu. Zato što je porodica ključ svega. Dosta firmi već uvodi četvorodnevnu radnu sedmicu, da imamo tri slobodna dana, najviše zbog porodice. Danci mnogo vode računa o zdravom načinu života, dosta su posvećeni tome. Kad živiš u tom društvu, lakše je da se trudiš da živiš zdravo. Recimo, na fakultetu gde predajem imamo svoju kuhinju, i u kuhinji imamo zdravu hranu, na primer brokule. Svako sam sebi uzme otprilike šta želi da pojede. Sve je zdravo. I svi to jedu, tako da ti je normalno da zdravo jedeš. Prosečan životni vek im je više od 80 godina. Imam koleginicu koja ima 78 godina i trči maraton. Teretane su uvek pune, oni su posvećeni vežbanju. Treba naglasiti i da je sistem zdravstvene zaštite u Danskoj zaista besprekoran. Ništa se ne čeka i ništa ne košta. Osim stomatologa – dodaje naš sagovornik.

Značaj mentalnog zdravlja

Daniel Zoranić Dizgram kaže da ljudi nisu svesni koliko je važno mentalno zdravlje, koje smatra zapostavljenim.

– Na ovim prostorima nije baš prihvaćeno ni normalno reći da imaš mentalnih problema bilo kakve vrste, da recimo imaš anksioznost, da imaš depresiju… Pretpostavlja se da poremećaj ličnosti ima dosta ljudi, oko 15 do 20 odsto osoba u zemlji, što je mnogo. Bukvalno svaki peti čovek kod nas ima poremećaj ličnosti. A većina od tih ljudi nema pojma za postojanje tog problema – dodaje Dizgram. 

Korona promenila i emocije i život

Najteži trenutak u životu, kada mu nije baš sve išlo onako kako je zamislio, gost našeg podkasta kaže da se dogodio u toku pandemije kovida 19.

– Mislim da je tada dosta ljudi imalo nekakve manje krize u životu. Sve je bilo zatvoreno, izgubio se taj neki standardni život, izgubili su se neki kontakti… Međutim, sada kad pogledam unazad, to je možda bio najbolji period u životu. Zato što me je sve to toliko „isklesalo” u nekim stvarima, raščistilo mi je šta mi ne treba u životu i otvorilo neke nove stvari koje su mi potrebne. Raščistile su se i emocije, i ljudi, i događaji, i posao… – dodaje Daniel Zoranić Dizgram.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU