Kraj američke bajke o slobodnom društvu

U ekonomskom obračunu sa Amerikom Evropa se sprema da se bori protiv neprijatelja koji više ne postoji. To više nije državna velikodušnosti i liberalnog američkog modela koga Evropa ne mora da se plaši.

Decenijama su Evropljani kupovali fikciju da je američki prosperitet izgrađen na slobodnim tržištima i preduzetničkoj hrabrosti.

Međutim, pre desetak godina to mišljenje je počelo da se menja. Jedna od onih koja je pomogla da se razbije taj mit je ekonomistkinja Marijana Macukato koja je u knjizi „Preduzetnička država“ navela da su najznačajnije inovacije poslednjih decenija, poput interneta, „dži-pi-es-a“, pametnih telefona pokrenute državnim, vladinim novcem.

Tajna industrijske politike ukorenjena je u potrošnji za odbranu, ciljanim subvencijama i inovacijama koje pokreće država.

Bajdenova era intervencionizma konačno je razbila iluzije Evropljana u američke bajke o slobodnom tržištu. Zakon američkog predsednika o smanjenju inflacije, vredan 369 milijardi dolara  , koji je nudio podršku održivim industrijama, posebno američkim električnim vozilima, u Evropi je viđen kao pokušaj američke vlade da preotme investicije iz Evropske unije.

EU je kao odgovor na ovo postala opsednuta više nego ikada ranije igranjem iste igre industrijske politike koju vodi država, fokusirajući se na evropske subvencije.

Ali dok se Evropa sada bori da izgradi sopstvenu industrijsku strategiju igra se ponovo promenila. Amerikanci ulaze u novu fazu kada postojeće ekonomske modele razbijaju na komade.

Ključ tekuće pogrešne dijagnoze je slepilo za pravu stvar i svrhu tarifa kojima Evropi preti novi američki predsednik Donald Tramp, piše “Politiko“.

Tarife nisu podstaknute trgovinskim ciljevima suseda-prosjaka ili grubim protekcionizmom, one jednostavno resetuju dosadašnja pravila igre.

Njihova svrha je da izoluju SAD dok se upuštaju u radikalnu tržišno orijentisanu prekompoziciju uklanjajući često koruptivni uticaj ekonomskih modela drugih zemalja.

Zaokupljeni drugim stvarima zvaničnici u Briselu ne vide ovu fundamentalnu preorijentaciju

„Slobodna trgovina je u određenoj meri u tenziji sa slobodnim tržištima“, napisao je Skot Besent u tekstu za „Ekonomist“ gde je kritikovao decenije distorzije izazvane globalizacijom.

Besentova vizija je radikalno resetovanje usredsređeno na okončanje domaćih subvencija, suočavanje sa stranim distorzijama i stvaranje jednakih uslova u kojima stvarne tržišne snage — a ne državne intervencije — diktiraju nova pravila.

Široke tarife će biti efikasnije od mikroekonomskih intervencija poput industrijske politike koja se generalno oslanja na vladu da bira pobednike i gubitnike. Jednostavno rečeno, SAD moraju da izgrade zid protiv proizvoda iz globalne ekonomije kako bi mogle da sprovedu daleko radikalniju liberalizaciju kod kuće.