Nemce ne zanima šta priča Ilon Mask

Vasilije Filipović

Na izborima u Nemačkoj 2021. godine Socijaldemokratska partija (SPD) Olafa Šolca osvojile je najviše mesta, ali daleko od potrebne većine. Tako je formirana trostranačka koaliciona vlada – prva u Berlinu posle mnogo decenija – sa manjim partnerima iz Zelenih i Slobodnih demokrata (FDP). Borbe unutar koalicije i česta neslaganja u medijima doveli su do toga da je vlada postepeno počela da gubi podršku. Nakon serije pokrajinskih izbora prošlog leta na kojima su sve tri vladajuće partije doživele neuspeh, rani kraj počeo je da se nazire. Tačka ključanja desila se u novembru kada je Šolc otpustio ministra finansija Kristijana Lindnera, lidera FDP-a. Da je saradnju trebalo okončati i ranije, jer je FDP sabotirao rad vlade u kojoj se i sam nalazi, kaže za „Politiku” Ralf Štegner, član spoljnopolitičkog odbora u Bundestagu iz SPD-a.

„To ne funkcioniše dobro u vremenima izazova kao što je ovo. Od samog starta, nije nas samo dočekao kraj pandemije virusa korona, već i početak rata u Ukrajini. I to je očigledno odredilo većinu onoga što se dešavalo posle”, smatra Štegner, koji je dugo godina zajedno sa Šolcom obavljao funkciju potpredsednika stranke.

Kada sve to uzmete u obzir, kako ocenjujete učinak koalicije tokom njenog mandata?

Mislim da je učinak bio mnogo bolji nego što se spolja videlo, jer je najveći izazov s kojim smo se suočavali bio kako da se nosimo sa energetskom krizom. To je bila jedna od posledica rata u Ukrajini, s obzirom na to da je 60 odsto naše energije bilo u rukama ruskog gasa. I to se smanjivalo iz dana u dan. Morali smo da brinemo o tome da ne dođe do kolapsa u industriji, da se ljudi ne smrzavaju, da ne bude nereda na ulicama i velike ekonomske krize. Milijarde evra su uložene u sprečavanje da se to ne bi dogodilo: ograničavajući cene u energetskom sektoru, pomažući kompanijama i ljudima i mislim da smo to prilično dobro uradili. Ipak, početkom treće godine, FDP, najmanji koalicioni partner, otvoreno je počeo da bojkotuje sopstvenu vladu. Verovatno je to bilo motivisano njihovim veoma lošim regionalnim izborima, kao i javnim nastupom koji kao da je poručivao da mnoge njihove pristalice radije žele da ih vide u drugoj vladi nego sa Zelenima i nama. Desilo se to da smo imali veoma dug period javnih sukoba, što ljudima nije bilo drago da vide. I to je olakšalo opoziciji. Dakle, rekao bih da je stvarni učinak bio mnogo bolji nego što je to prikazano u medijima. Ali, to ne pomaže. Došli smo do toga da izbori moraju da se održe ranije nego što je trebalo.

Koje su ključne tačke vašeg programa u kampanji za predstojeće izbore?

Jedna od stvari je ponovno jačanje naše industrijske baze. Mi živimo od izvoza. Izvozimo proizvode svuda, a naš životni standard u velikoj meri zavisi od toga. Zato bi jedan od najvažnijih ciljeva trebalo da bude da aktivna uloga države koja garantuje uslove da naša industrijska radna mesta ne budu samo sigurna već da postanu inovativna. Moramo ulagati u javnu infrastrukturu, digitalizaciju, obrazovanje ... To možemo postići samo ako olabavimo takozvanu „kočnicu duga”, promenom Ustava, za šta nam je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Ali konzervativci to odbijaju da urade, što je smešno. Uzmimo za primer SAD, koje ulažu 750 milijardi dolara u modernizaciju zemlje, a imaju veći javni dug nego mi. Građane najviše brinu konkretna životna pitanja: mogu li da plate kiriju, koliko će iznositi njihova penzija, da li mogu dostojanstveno da žive od svojih primanja... Naš cilj je da im ponudimo pouzdana rešenja, da budemo stranka koja radi u interesu većine, a ne da, poput konzervativnih opcija, donosimo koristi samo malom broju ljudi. Znači, ne želimo poreske olakšice za superbogate koje bi na kraju plaćala radnička klasa.

S obzirom na to da nijedna stranka verovatno neće osvojiti većinu, čini se da još jedna tročlana koalicija deluje kao izvesna opcija?

Mnogi prognoziraju da, ako nova vlada bude nestabilna, imaćemo još opasniji pristup desničarskih ekstremista, a oni su već proširili svoj uticaj na regionalnim izborima. Takođe, kada pogledamo Evropu i SAD, vidimo da je ovo prilično uspešno vreme za njih. Ne mislim da je dobra ideja da se to dogodi i u najvećoj zemlji i najvećoj ekonomiji Evrope. Nadamo se da će finiš izborne kampanje doneti novu dinamiku. Naročito jer je lider opozicije (Fridrih Merc) nedavno otvoreno pozvao desničarske populiste i levo-desne populiste iz stranke Savez Sare Vagenkneht da glasaju za predlog o strožoj imigracionoj politici, koji, po našem mišljenju, nije u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

Koje su crvene linije SPD-a za ponovno učešće u vladi?

Za nas nije opcija da sledimo liniju na koju Merc pokušava da nas navede, u pristupu koji podseća na Donalda Trampa, rekavši da bi prvi dan kancelarskog mandata uradio ovo ili ono. Ili govoreći da nešto mora da se uradi, iako mi to ne želimo. To nije prihvatljivo u demokratiji.

Ranije ste kritikovali odluku SAD da Kijevu isporuči kasetnu municiju, dok je Merc sugerisao da bi Nemačka trebalo da pošalje Ukrajini raketne sisteme „Taurus”. Kako vidite ulogu vaše zemlje u ovom ratu?

S jedne strane, moramo da podržimo Ukrajince u odbrani od vojne agresije Rusije. Ne možemo da tolerišemo da se granice menjaju silom. Veći deo evropske podrške dolazi iz Nemačke. Nije to samo humanitarna i ekonomska, već politička, a takođe i vojna pomoć. Potpuno se slažem da moramo da pošaljemo sisteme za protivvazdušnu odbranu, jer to u velikoj meri pomaže u zaštiti energetske infrastrukture i stanovništva u civilnim objektima od projektila koji dolaze iz Rusije. Međutim, ne slažem se sa vojnim stavom koji pretpostavlja da biste mogli da naterate Putina za pregovarački sto tako što ćete biti vojno jači ili napadima po ruskoj teritoriji. Zato smatram da „Taurus” nije prikladno slati u ovaj rat i zato je kancelar odbio da ga pošalje.

 Da li vas brine to što Ilon Mask sugeriše na to da nova američka administracija podržava Alternativu za Nemačku?

AfD je neprijatelj demokratije i zbog toga deo poslanika u Bundestagu traži da se Vrhovni sud izjasni o njihovoj poziciji, tj. da li oni mogu da ostanu kao stranka koja se kandiduje za parlament ili bi protiv njih trebalo preduzeti mere. Mislim da nemačko stanovništvo nije naročito voljno da sluša preporuke američkog milijardera koji vređa našeg predsednika i kancelara i otvoreno se zalaže za desničarske populiste. Tako da ne mislim da će im on mnogo pomoći. Ali, s druge strane, on je medijski tajkun koji zarađuje milijarde dolara na širenje lažnih vesti i štetnog uticaja. On na svojoj platformi promoviše radikalna tržišna rešenja AfD-a i nedemokratski pristup. Zato je neophodno pratiti situaciju i iskoristiti sve zakonske mehanizme za borbu protiv toga.

Gde vidite najveći potencijal za saradnju između Srbije i Nemačke?

Potencijal za saradnju vidimo u pogledu resursa koji su veoma važni za našu privredu. Srbija bi mogla imati velike koristi od proevropske orijentacije svoje spoljne politike, što potvrđuje iskustvo mnogih zemalja koje su se pridružile EU. Na primer, Portugalija, Irska i Rumunija prošle su kroz impresivan razvojni put – pogledajmo ih gde su bile, a gde su sada. Jasno je da kancelar Šolc nastoji da ubrza proces evropskih integracija za zemlje Balkana, dok konzervativne snage pokazuju znatno manje interesovanja za to pitanje.