Brisanje autoriteta

Svedoci smo ovih dana nečeg apsolutno nečuvenog što samo po sebi može na ozbiljan način da uzdrma državu i što jeste jedan od ključnih ciljeva aktuelnog pokušaja ostvarenja obojene revolucije. Neće, bar za sada, uspeti, kao ni sama revolucija i činjenica je da ona jenjava, odnosno da oni koji su je započeli lagano gube korak i podršku, ali ideja koju kandiduju je užasno opasna, primila se u jednom delu društva i preti da izađe opet na površinu. Otuda, posle stišavanja ove halabuke mora se najhitnije sama kandidovana ideja u potpunosti ugušiti, jer ona briše svaki mogući autoritet i državu kao model organizovanog življenja jednog naroda, zasnovan na teritoriji, stanovništvu, Ustavu i zakonima. O čemu se zapravo radi. 
Nedavno saopštenje Rektorata Beogradskog univerziteta u kome su oni naglasili da odbijaju razgovor sa predsednikom Srbije jer, Bože moj, on nije nadležan, a kasnije i Senata, koje je potpisano od strane rektora Vladana Đokića, u kome se navodi da će univerzitet formirati nekakve nezavisne komisije koje će ustanoviti da li su ispunjeni zahtevi studenata i takav izveštaj predaće plenumima na fakultetima koji će odlučiti o daljim blokadama, najbolje dokazuju da je na delu apsolutni pokušaj negiranja države i njenih na zakonu uspostavljenih institucija, te uvođenje na mala vrata, mimo bilo kog zakonskog propisa, institucija koje nikoga ne predstavljaju, a čiji je cilj da mimo zakona preuzmu određene državne ingerencije. Suština je u uvođenju paralelnog sistema koji bi vremenom postao jedini sistem, a koji je na ideološkoj matrici radikalnih levičara i anarhista koji trenutno blokiraju naše fakultete i koji imaju podršku dobrog dela profesora, koji su očigledno ideološki zastranili ka radikalnoj levici i koji su ovaj vid pokušaja revolucije odavno pripremali sa političkim aktivistima koji se predstavljaju kao studenti. Nije nadležan za razgovore predsednik Srbije, koji je dva puta pobedio u prvom krugu i koji po svakom mogućem parametru ima apsolutni legitimitet da, ako ništa, pruži svoje mišljenje o određenim društvenim pojavama, ali je zato nadležan plenum kome se čitav Rektorat dodvorava, koji niko živ nije izabrao, za koji ne znamo ni ko ga sačinjava, ne znamo ni da li se zaista održava, koji nema zakonsko utemeljenje što je inače najbitniji momenat, ali koji odlučuje o sudbinama svih studenata u ovoj zemlji, pa čak i na samu zemlju. Postavlja se pitanje da li su ljudi koji sede u Senatu Rektorata Beogradskog univerziteta normalni ili su očigledno prešli sve moguće granice pristojnosti, jer se ideološki slažu sa konceptom negiranja državnih i na zakonu uspostavljenih institucija, pa se zalažu na uspostavljanju anarhističkih plenuma i da to bude oblik rukovođenja čitavim sistemom. Koliko je to postalo opasno, najbolje govori i činjenica da su se zahtevi za uspostavljanjem plenuma proširili na mnoge druge institucije, državne firme, javna preduzeća, ministarstva, esnafe, te je suština u tome da se negiraju sindikalna organizovanja koja su predviđena zakonom, već da se svuda formiraju plenumi koji imaju snagu odlučivanja koju su sami sebi propisali. Pojedini studenti u blokadi uveliko nastupaju po medijima sa tezom da sve počinje i sve se završava sa plenumom, te bez trunke stida ne žele tokom javnog nastupa ni da se predstave, jer plenum im nije dao odobrenje da to učine. Da nije došlo do očiglednog jenjavanja ovih protesta, verovatno bi se atak proširio ka tome da se država kao pojava negira u smislu da ona ima pravo da nam uređuje zakonima društvene okvire, već da to može da čini samo plenum. Suštinski zahtev u promeni sistema koji se stalno ističe od strane studenata u blokadi se svodi baš na to – negiranje države i njenih institucija i uvođenje plenuma kao vrhovnog zakonodavnog, izvršnog i sudskog organa. Izbori su nevažni, jer plenum odlučuje o svemu. Većina je nevažna, jer nije po njima dostojna i pismena da donosi odluke. Zato se ovo ludilo mora što pre suzbiti i kao ideja u potpunosti ugušiti. Obrnuto, ovo će zaživeti kao ideja i uslediće apsolutno brisanje autoriteta države, što nas vodi u bezvlašće i anarhiju.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista