Kultura manjina van geta

Ministarska konferencija Saveta Evrope „Interkulturni dijalog kao osnova za mir i održivi razvoj u Evropi i susednim regijama”, koja je održana 2. i 3. novembra u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu, bila je prva prilika za razmenu mišljenja ministara kulture evropskih zemalja i susednih regiona, pre svega zemalja srednje Azije i zemalja arapskog sveta, i predstavnika međunarodnih asocijacija i nevladinih organizacija.

U srpskoj delegaciji, pored ministra kulture Nebojše Bradića koji je govorio na ministarskom panelu, bili su i Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose i evropske integracije, i Ivana Zečević, savetnica u Sektoru za međunarodne odnose. Na konferenciji je govorila i Irina Subotić, naš istaknuti stručnjak za kulturno nasleđe, u ime evropske organizacije „Evropa Nostra”.

Koji je bio povod konferencije u Bakuu?

Povod organizovanja konferencije bio je nacrt deklaracije kojom se afirmiše nova politika Saveta Evrope. Njen je cilj da se kroz pojam interkulturnog dijaloga obavi značajnije učvršćivanje kulturnih veza i kulturnog razumevanja. Ovo je od izuzetne važnosti u političkoj situaciji u kojoj su kulturne razlike i nepostojanje adekvatnog dijaloga među glavnim činiocima svetske krize. Ta se kriza, pak, sve više tumači kroz „nekakvu bitku između civilizacija, u kojoj posebnu težinu ima religijska dimenzija svetskih sukoba, naročito između hrišćanskog i islamskog sveta. Azerbejdžan je bio baš odgovarajući domaćin ovakvog skupa zato što je to najistočnija zemlja članica Saveta Evrope, zemlja koja je većinski muslimanska ali koja neguje tradiciju sekularizma i razumevanja među kulturama i veroispovestima.

Šta se sve podrazumeva pod pojmom interkulturnog dijaloga?

Pojam interkulturnog dijaloga definisan je Belom knjigom Saveta Evrope u čijoj pripremi je jedan od ključnih događaja bila regionalna ministarska konferencija država jugoistočne Evrope, održana u Beogradu u novembru2007. godine. Politika interkulturnog dijalogaje pokušaj da se na novi način sagleda aktuelno nerazumevanje kultura, religija, običaja, svakodnevnih navika, odnosno da se prevaziđe –do sada promovisan –koncept multikulturalizma koji je, manje ili više, vodio u getoizaciju manjinskih kultura. Alarm za pokretanje nove politike bili su nemiri u Francuskoj 2005, koji su upravo bili izazvani socijalnom, kulturnom i ekonomskom izolacijom imigranata u zemljama EU i, posebno, uzajamnim nerazumevanjem između hrišćanskih i islamskih kultura.

Na konferenciji u Bakuu učestvovao je i naš ministar kulture…

Ministar Nebojša Bradić je imao izlaganje pod nazivom „Kulturna politika, programi i inicijative za interkulturni dijalog: Novi koncepti upravljanja i raznolikosti”. Bradić je upoznao konferenciju s inovativnim pristupom koji u kulturnoj politici razvija naše Ministarstvo kulture kada je reč o ovoj godini kao evropskoj godini interkulturnog dijaloga. Krajem prošle godine, Ministarstvo je oformilo posebnu Radnu grupu za promociju kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog, a od prikupljenih informacijapostepeno nastaje mapa interkulturnog dijaloga u Srbiji. Petnaest projekataza koje je Radna grupa ocenila da imaju najviše potencijala dobilo je posebnu pomoć. Bradić je istakao da ova „mapa” prevazilazi postojeće kulturne hijerarhije jer se, na podjednak način, tretiraju umetnički projekti i aktivistički projekti, pitanja kulturnog nasleđa i pitanja savremene kulturne hibridizacije, kultura glavnog toka i alternativna kultura, projekti koji se tiču urbanog života i projekti koji se bave unapređenjem kulturnog života u seoskim sredinama…Ovakva inovativna kulturna politika je i u duhu procesa decentralizacije u kojem je ministar Bradić posebno angažovan.

A. Cvijić

------------------------------------------------

Manjina nije atak na većinu

Koliko je Srbija učinila na poštovanju kulture manjinskih etničkih zajednica?

– Srbija je mnogo uradila na zaštiti kulturnih identiteta manjinskih etničkih zajednica – koje su predstavljene nacionalnim savetima koje podržava Ministarstvo kulture – kao i u ostvarivanju sloboda verskih zajednica. Ali, i dalje se ispoljavanje nekih kulturnih identiteta tumači kao atak na većinsku kulturu i trebalo bi jako mnogo uraditi na razvijanju razumevanja prema svim kulturnim identitetima čime se jedino može ostvariti civilno društvo.

-------------------------------------------------

Protiv homofobije i drugosti

Pitanja interetničkog i interreligijskog dijaloga nisu jedini o kojima treba voditi računa?

– U Beloj knjizi Saveta Evrope se insistira na tome da je „u savremenim demokratijama svako slobodan da se identifikuje ili ne identifikuje sa jednom ili više kulturnih zajednica i da modifikuje taj izbor”. Zato ovaj dijalog treba da započne unutar svakog društva koje ne uvažava manjinske pozicije i u kojima su, što je kod nas u prvom redu slučaj sa, na primer, dramatičnom homofobijom i drugim pojavama koje sprečavaju slobodno i bezbedno izražavanje drugosti – kaže Branislav Dimitrijević.