Piculina pristrasnost pod maskom izveštavanja

Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, svojim nedavnim izjavama o unutrašnjoj političkoj situaciji u Srbiji ozbiljno je narušio kredibilitet funkcije koju obavlja, ali i osnovne principe na kojima počiva Evropska unija (EU). Njegove ocene da je Srbija u „neproglašenom vanrednom stanju” i da je vlast generisala nestabilnost u zemlji, ne samo da su neutemeljene već predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države. Takvi istupi nisu samo neprimereni – oni su u direktnoj suprotnosti sa ulogom izvestioca EP, čime Picula dovodi u pitanje nepristrasnost institucije koju predstavlja. 
Da bismo razumeli težinu Piculine greške, važno je razjasniti šta znači biti izvestilac EP za određenu zemlju. Izvestilac ima zadatak da priprema izveštaje o napretku zemlje kandidata u procesu evropskih integracija, prateći reformske procese, poštovanje pravne države i demokratskih standarda. Njegov rad treba da se temelji na objektivnim činjenicama, uz uvažavanje suvereniteta države o kojoj izveštava. 
Međutim, Picula je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa prešao granicu ovog mandata, ulazeći u otvoreno političko komentarisanje, pa čak i sugerisanje promena vlasti mimo izbornog procesa. Kada kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „nije našao način da kompenzuje nezadovoljstvo onih koji protestuju” i da „nije spreman da prepusti vlast ekspertskoj grupi”, Picula ne govori kao objektivan izvestilac, već kao politički akter sa jasnom agendom. Ovo nije samo profesionalna neprimerenost – to je direktno kršenje osnovnih vrednosti EU koje promovišu demokratski proces i suverenitet država članica i kandidata. 
Izjave poput Piculinih nisu nepoznate u međunarodnoj politici, ali su retko kada ovako otvorene i drske. Poređenja radi, zamislimo situaciju u kojoj bi izvestilac EP za Španiju dao slične komentare o Kataloniji, sugerišući da španska vlada treba da prepusti vlast „ekspertskoj grupi” zbog nezadovoljstva demonstranata. Ili da izvestilac za Francusku komentariše proteste „žutih prsluka” na sličan način, insinuirajući da je rešenje političke krize prelazna vlada. Takve izjave bi bile momentalno odbačene kao neprimereno mešanje u unutrašnje poslove, a verovatno bi dovele i do diplomatskih protesta. 
Još jedan ilustrativan primer jeste situacija u Holandiji tokom protesta poljoprivrednika, gde su demonstranti nedeljama blokirali saobraćajnice i institucije, a policija koristila silu za razbijanje protesta. Niti jedan izvestilac EP nije tada sugerisao da holandska vlada treba da prepusti vlast nekoj ekspertskoj grupi, niti je EU smatrala da je Holandija „u vanrednom stanju”. Slično, tokom višemesečnih protesta protiv mera štednje u Grčkoj, evropski zvaničnici su pozivali na dijalog, ali nikada nisu otvoreno sugerisali promenu vlasti van izbornog procesa. 
Zašto su u tim slučajevima pozivi na poštovanje suvereniteta i demokratskih procesa bili norma, dok se prema Srbiji primenjuju potpuno drugačiji standardi? Ova vrsta dvostrukih aršina ukazuje na duboku političku pristrasnost, ali i na potcenjivanje suvereniteta Srbije. EU se uvek poziva na principe nediskriminacije i jednakog tretmana svih država, ali ovakvi istupi pokazuju koliko su ti principi selektivno primenjivani. 
Još ozbiljniji aspekt Piculine izjave jeste prejudiciranje političkih promena bez izbora. Sugerisanje da bi prelazna vlada ili ekspertska grupa trebalo da preuzmu vlast mimo izbornog procesa nije samo nepristojno – to je otvoreni napad na demokratski poredak. Takvi stavovi idu protiv osnovnih demokratskih vrednosti koje EU promoviše: izbori kao jedini legitiman način dolaska na vlast. 
Evropski parlament bi, pre svega, trebalo da bude garant poštovanja demokratskih procedura, a ne institucija koja svojim predstavnicima omogućava da otvoreno promovišu političku destabilizaciju. Picula je ovim pokazao ne samo nepoštovanje prema Srbiji već i prema samim institucijama EU. Ako se ovakvi istupi budu tolerisali, ozbiljno će biti narušen kredibilitet celokupnog evropskog integracionog procesa. 
Posebno je problematično to što Picula sugeriše da EU ne može otvoriti Klaster tri u pregovorima Srbije o članstvu zbog trenutne političke situacije. Ovakvo mešanje politike u tehnički proces evropskih integracija ugrožava osnovnu logiku proširenja EU, koja bi trebalo da se bazira na meritokratiji i ispunjavanju kriterijuma, a ne na političkim simpatijama ili animozitetima pojedinih izvestilaca. 
Da bi se razotkrilo licemerje koje stoji iza Piculinih izjava, dovoljno je pogledati kako EU i njeni predstavnici postupaju u sličnim situacijama unutar same unije. 
Tokom protesta „crnih ponedeljaka” u Poljskoj, gde su stotine hiljada ljudi izlazile na ulice zbog spornih zakona o pravosuđu, izvestioci EP su pozivali na poštovanje dijaloga i institucionalnih rešenja, ali nikada nisu sugerisali promenu vlasti. Slično, tokom višemesečnih protesta u Bugarskoj zbog korupcionaških afera, EU se suzdržavala od direktnog komentarisanja unutrašnje političke situacije i nikada nije prejudicirala političke promene. 
U Rumuniji, gde su protesti protiv korupcije doveli do masovnih demonstracija i čak ostavke premijera, Evropska komisija i EP su insistirali na dijalogu i reformama, ali nikada nisu sugerisali formiranje prelaznih vlada ili ekspertskih grupa van izbornog procesa. Ovakva selektivnost pokazuje da se Srbija tretira kao političko sredstvo u širem geopolitičkom kontekstu, a ne kao ravnopravan partner na putu ka EU. 
Tonino Picula svojim izjavama nije samo prešao granice svojih nadležnosti – on je narušio poverenje u evropski integracioni proces. Evropski parlament i EU moraju jasno da stave do znanja svojim predstavnicima da izveštavanje o napretku zemalja kandidata ne sme biti zloupotrebljeno za političko mešanje i destabilizaciju. 
Srbija je suverena država koja svoje političke procese rešava putem izbora i dijaloga unutar svojih institucija. Bilo kakvo mešanje spolja, posebno kada dolazi od predstavnika međunarodnih institucija, ne samo da je nepoželjno već je i opasno za stabilnost regiona. 
Evropska unija, ukoliko želi da zadrži svoj kredibilitet kao promoter demokratskih vrednosti, mora da obezbedi da njeni izvestioci ostanu nepristrasni posmatrači, a ne politički aktivisti sa jasnim agendama. U suprotnom, evropski integracioni proces će se pretvoriti u instrument političkog pritiska, a ne platformu za saradnju i napredak.

*Direktor Međunarodnog 
instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista