AfD pre­ko Or­ba­na tra­ži izlaz iz po­li­tič­kog karantina

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku” - Budimpešta – Nakon današnjeg zvaničnog prijema i razgovora sa Alis Vajdel u Budimpešti, mađarski premijer Voktor Orban postaće prvi evropski lider koji je ugostio predsednicu krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), trenutno druge po popularnosti partije u Nemačkoj. Orban je ovu posetu najavio prošle nedelje, u intervjuu jednom švajcarskom listu, rekavši da Vajdelova nije samo šef AfD-a, već i kandidat za kancelara.

Na primedbu da je reč o političarki od koje su se, zbog ekstremne ideologije koju zastupa, do sada ograđivale sve stranke u Nemačkoj, Orban je odgovorio da ne želi da odbije razgovor sa liderom bilo koje stranke i dodao da bi isto tako primio i Olafa Šolca, da ga je pozvao, iako, kako je rekao, „takve opasnosti nema”.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Hrišćansko-demokratska unija desnog centra (CDU) ima 27 odsto podrške među nemačkim biračima, što je samo dva procentna više od AfD-a. Među kandidatima za kancelara, Alis Vajdel je trenutno najpopularnija sa 35 odsto podrške. Drugoplasirani kandidat CDU Fridrih Merc ima 26 odsto, dok je daleko iza njih Olaf Šolc, sa podrškom od 15 odsto ispitanika.

Nakon dugogodišnje političke izolacije AfD-a u Nemačkoj i ostatku Evrope, prvo otvaranje stranke prema svetu dogodilo se nedavno, kada je Vajdelovu u ime američke vlade u Vašingtonu primio Ilon Mask i obećao joj podršku.

Mađarski premijer i njegova stranka Fides su ranije nastojali da se distanciraju od AfD-a, izbegavajući zvanične kontakte sa njenim predstavnicima. Prema ocenama analitičara, razlog je verovatno činjenica da Orbanova vlada neguje veoma dobre odnose sa Izraelom, ogorčenim protivnikom politike AfD-a. Sa druge strane, bilo je uočljivo nastojanje Budimpešte da kontaktima sa Vajdelovom ne sruši sve mostove koji vode ka CDU/CSU. Sada se, međutim, čini da dolazi do preokreta, s obzirom na podršku koju Viktor Orban daje AfD-u uoči nemačkih saveznih izbora 23. februara.

„Orban vidi da zaštitni zid oko nemačke krajnje desničarske partije puca, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Od suštinskog značaja za takav preokret bilo je to što je bliski saveznik predsednika SAD Donalda Trampa Ilon Mask razgovarao sa Alis Vajdel i tako pomoglo AfD-u da izađe iz međunarodnog karantina”, rekao je za „Birn” Bulču Hunjadi, istraživač ekstremno desnih pokreta u Evropi, koji radi u centru „Politički kapital” u Budimpešti.

Nakon što je u januaru verovatni sledeći kancelar Nemačke Fridrih Merc, čija alijansa desnog centra CDU/CSU ipak ima najveće šanse da formira vladu, prekršio nemačku posleratnu konvenciju prema kojoj nema političkih dogovora sa krajnjom desnicom i zatražio podršku AfD-a u vezi sa migracionom politikom u Bundestagu, u akciju je krenuo i mađarski premijer.

„Orban veruje da će sledeća nemačka vlada biti nestabilna i da će AfD dodatno ojačati u opoziciji kao jedina alternativa mejnstrimu. Planira dugoročno, možda za sledeće nemačke izbore, posle februarskih”, kaže Hunjadi i ukazuje na izvesnu opreznost mađarskog lidera u koracima koje preduzima u tom pravcu.

Iako je u intervjuima rekao da nema potrebe za zaštitnim zidovima prema AfD-u, on u isto vreme iznosi i uverenje da ta stranka treba da se oslobodi „nekih od svojih najekstremističkijih elemenata, da bi bila shvaćena ozbiljno”.

„AfD je više pokret nego partija. I, u takvoj formi, mogu se pojaviti i neki nezdravi ljudi i ideje. Ja znam da čitam, postoje izjave koje jednostavno ne mogu biti deo političke kulture 21. veka”, prokomentarisao je Orban.

Njegova desničarska grupa Patrioti za Evropu u EP, koja uključuje i Francuski nacionalni front, italijansku Severnu ligu i španski Voks, takođe se uzdržala od primanja AfD-a u svoje članstvo, nakon prošlogodišnjih evropskih izbora, ostavljajući stranku Alis Vajdel u ekstremno desnoj grupaciji Evropa suverenih nacija.