Strah od povezivanja slučaja Kosmeta i RS

Demarš koji su ambasade Velike Britanije, SAD, Francuske, Nemačke i Italije u Beogradu uputile ministru spoljnih poslova Srbije trebalo bi shvatiti veoma ozbiljno, kažu za "Politiku" visoke domaće diplomate. Ovaj potez ambasadora EU je svojevrsna lekcija – ali i upozorenje Srbiji da ne dovodi u pitanje Dejtonski sporazum i da nikako nije uputno povezivati te dve stvari, Republiku Srpsku i Kosmet.

Naime, u poslednje vreme se među stranim diplomatama, "sa uznemirenošću i nervozom", kako primećuju naši izvori, govori o mogućem otvaranju "trećeg fronta" i pronosi mišljenje da bi "kosmetska priča" mogla biti samo "uvod da Srbija otme Republiku Srpsku". Iako, nesumnjivo, postoje i takve aspiracije u srpskom političkom miljeu, sasvim je izvesno da to nije državna politika Srbije niti stav ovdašnjih zvaničnika i glavnih političkih protagonista. To, izgleda, ipak nije bilo dovoljno da se otklone bojazni međunarodne zajednice od moguće krize u RS, i otuda i demarš, ocenjuju naši sagovornici.

Na pitanje zašto bi međunarodna zajednica zazirala od mogućnosti da se građanima Republike Srpske dopusti da se pozovu na ista ona međunarodna prava na koja se pozivaju Albanci na Kosmetu – samoopredeljenje do otcepljenja – dobili smo objašnjenje da se u slučaju RS uzima u obzir drugo međunarodno pravo, na teritorijalni integritet i suverenitet. Ali, zar nije upravo očuvanje teritorijalnog integriteta ono na čemu Srbija insistira u pregovorima o budućem statusu Kosmeta? U slučaju Kosmeta, primećuju naši sagovornici, preovladalo je američko shvatanje prava, po kojem su srpske vlasti izgubile legitimitet u ovoj pokrajini zbog zlodela počinjenih za vreme Miloševićeve vladavine. Na isti način su SAD svojevremeno proglasile nezavisnost od Velike Britanije, pozivajući se na izgubljeni legitimitet britanskih vlasti.