Evropa na udaru novog svetskog poretka

Evropa i Japan će biti najviše ugroženi urušavanjem liberalnog multipolarnog poretka, navodi se u izveštaju koji je objavljen uoči Minhenske bezbednosne konferencije. U dokumentu se kaže da će novi američki predsednik Donald Tramp, rukovođen isključivo interesima SAD, odustati od očuvanja dosadašnjeg poretka, odnosno liberalnog sistema, što će imati posledice na gotovo čitav svet.

Trampov novi pristup spoljnoj politici dovešće do slabljenja globalnih institucija uspostavljenih nakon Drugog svetskog rata, navodi se izveštaju.

Evropa i Japan koji su polagali najviše nade u američko održavanje globalnog poretka, osetiće najveće posledice urušavanja tog sistema. Međutim, Japan se poslednjih godina, na neki način, pripremio za nadolazeći politički cunami, restrukturiranjem ekonomije, ali i ulažući, pre svega, u odbranu.

Evropa je, po svemu sudeći, krenula prekasno da se bavi sopstvenom bezbednošću, podstakuta tek napadom Rusije na Ukrajinu. Upravo je Donald Tramp, u svom prvom mandatu, zahtevao od EU da uloži znatno više sredstava u odbranu i time olakša posao svojim pokroviteljima iz Vašingtona, to se nije dogodilo. Trampove reči, iz današnje perspektive, deluju gotovo „proročki“. Iako mu je teško dati bilo kakav vizionarski epitet, nema sumnje da je Tramp, vođen isključivo sopstvenim interesima, na najbolji način poručio ostatku sveta kako da se ponaša bez obzira na sistem koji će dominirati planetom.

Ekonomski rat i Kina

Prema izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije, SAD će se u narednim godinama usredsrediti na globalno ekonomsko takmičenje sa Kinom, što bi moglo ubrzati multipolarizaciju međunarodnog sistema.

„Napori SAD da obuzdaju Kinu verovatno će se intenzivirati pod predsednikom Trampom. Međutim, Peking bi takođe mogao imati koristi od povlačenja SAD iz međunarodnih obaveza ili okretanja Vašingtona od dugogodišnjih partnera. Kina bi mogla da se pozicionira u delovima sveta za koje Amerika više ne bude bila zainteresovana”, kaže se u izveptaju.

Podela sveta prema uticaju civizacijskih sila

Rusija je napadom na Ukrajinu pokušala da nametne svoju viziju međunarodnog poretka i nametne se kao nezaobilazan faktor u formiranju istog. Rat koji je započet u Ukrajini označen je kao najveći bezbednosni rizik za Evropu.

„Nijedna zemlja u ovom veku nije uložila veće napore da uruši međunarodni poredak od Rusije. Moskva teži multipolarnom svetskom poretku koji se sastoji od 'civilizacijskih sila', kako Rusija sebe vidi. Manje zemlje, a to uključuje i Ukrajinu, spadaju u sferu uticaja civilizacijske sile, prema ovom gledištu”, navodi se u izveštaju.

Evropa bi, prema tome, trebalo da se zalaže za očuvanje postojećeg poretka. Takvi napori postaju gotovo nemogući u  uslovima jačanja nacionalnih i populistilkih pokreta širom zemalja članica EU.

„Reizbor Donalda Trampa mogao bi dodatno pogoršati ove izazove i ponovo pokrenuti debatu o tome da li EU treba da razvije nezavisnu spoljnu politiku. Međutim, reizbor će ojačati populističke pokrete koji produbljuju unutrašnje podele i potkopavaju sposobnost EU da se pozabavi krizama s kojima se suočava”, piše u izveštaju.

Zapadni Balkan

Zapadni Balkan se ne pominje u izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije.

Međutim, za očekivati je da će Zapadni Balkan se suočiti sa istim izazovima kao i EU – međusobnim podelama i nestabilnošću kojih na ovim prostorima nikada nije nedostajalo.

Putinovo upozorenje

Minhenska bezbednosna konferencija je najveći svetski samit u oblasti bezbednosti na kome prisustvuju najviši državni zvaničnici. Konferenciji će prisustvovati i američki potpredsednik Džej Di Vens.

Upravo je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji predsednik Rusije Vladimir Putin 2007. godine održao istorijski govor, u kome je nagovestio šta bi se moglo desiti ako Zapad ne uzme u obzir ruske interese. Niko ga nije shvatio ozbiljno. Petnaest godina kasnije, upotrebio je najjači politički argument u istoriji - silu.