Naša skromnost

Nedavno je pijaca Kalenić dobila visoko međunarodno priznanje. Ta vest je saopštena i brzo zaboravljena. Nije bilo ni komentara, a pogotovu nije bilo ponosa jer smo navikli da nas stalno grde. A trebalo je to proslaviti. Zašto je ta pijaca pohvaljena? Pa zato što na njoj svega ima. A zašto na njoj svega ima? Pa zato što je Srbija bogata. Zato se valjda i otimaju za nju (to su naročito radili i rade Slovenci, Dalmatinci i Crnogorci, koji su nekada u Srbiji bili gastarbajteri). Uzimaju, a ništa ne daju.

A šta mi imamo od tog bogatstva, koliko to koristimo? Rađaju se sve više veliki trgovinski lanci koji nas eksploatišu i veliku dobit nose svojoj kući. Kako se s tim izboriti – nije moje da kažem, ali ono što znam, to su mali, ali korisni postupci koji mogu mnogo da pomognu. Navešću ovde jedan: Nekada smo često koristili sokovnike. Bitan sastojak procesa bili su gumeni čepovi koje su pravili Slovenci. Jednu flašu tako proizvedenog soka slučajno sam zaturio i otvorio je posle tri godine. Ništa nije izgubila na kvalitetu. Tako proizvedeni sokovi su daleko iznad industrijskih. Od ostataka voća uz dosta šećera može da se napravi marmelada (koju mnogi mešaju s pekmezom). Ovakvih primera ima mnogo, samo ih treba popularisati.

Njegoslav Vukotić,

Pančevo