Po­re­đe­nje ce­na gre­ja­nja

U štam­pa­nom iz­da­nju „Po­li­ti­ke” 7. fe­bru­a­ra ob­ja­vljen je čla­nak pod na­slo­vom „Vi­še od 50 od­sto sta­nov­ni­ka gre­je se na dr­va”, u ko­jem pro­fe­sor Ma­šin­skog fa­kul­te­ta M. Ba­njac da­je krat­ku ana­li­zu ce­na gre­ja­nja raz­li­či­tim ener­gen­ti­ma u Sr­bi­ji. Po nje­go­vom mi­šlje­nju naj­jef­ti­ni­je je gre­ja­ti se na (jef­ti­na) dr­va, ugalj i gas, a naj­sku­plje na stru­ju i pre­ko to­pla­na. Ali upo­re­đi­va­nje ce­na ovih vr­sta gre­ja­nja ni­je mo­gu­će bez uklju­či­va­nja svih tro­ško­va ko­ji pra­te sva­ku vr­stu gre­ja­nja, što obič­no ni­je slu­čaj kod ova­kvog po­re­đe­nja.

Kod ce­ne gre­ja­nja na dr­va i ugalj, lo­že­njem stan­dard­nih pe­ći, uvek se na­vo­di sa­mo ce­na ogre­va, a osta­lo se ne­gde iz­gu­bi. Na­i­me, dr­va i ugalj se mo­ra­ju ce­pa­ti, sla­ga­ti, od­no­sno uno­si­ti u po­dru­me i šu­pe, do­no­si­ti do pe­ći, pe­ći se mo­ra­ju lo­ži­ti, va­tra se mo­ra stal­no odr­ža­va­ti, za­tim se pe­ći mo­ra­ju či­sti­ti od pe­pe­la ko­ji se mo­ra iz­ne­ti iz ku­će. Sve to pod­ra­zu­me­va i stal­no či­šće­nje oko pe­ći, što ove vr­ste gre­ja­nja svr­sta­va u naj­ne­kom­for­ni­je, ali i naj­ri­zič­ni­je zbog mo­guć­no­sti iza­zi­va­nja po­ža­ra i tro­va­nja ga­som. Ako bi se iz­ra­ču­na­lo ko­li­ko ko­šta sav ovaj po­sao na me­seč­nom ni­vou i ako bi se na to do­dao i tro­šak po­prav­ki i odr­ža­va­nja pe­ći, ko­li­ko bi, on­da, ko­šta­lo gre­ja­nje na dr­va i ugalj?

S dru­ge stra­ne, u ce­nu cen­tral­nog gre­ja­nja je valj­da ura­ču­na­to sve – i ener­gen­ti, i rad­na sna­ga, i odr­ža­va­nje (re­mon­ti, za­me­ne i po­prav­ke) opre­me, od­no­sno ce­log si­ste­ma. Ka­ko bi on­da, uzi­ma­ju­ći u ob­zir sve što ula­zi u ce­nu cen­tral­nog gre­ja­nja, ovo gre­ja­nje mo­glo da bu­de „i ma­lo jef­ti­ni­je”, ka­ko je is­ta­kao pro­fe­sor Ba­njac? Gas, ko­ji je osnov­ni ener­gent u to­pla­na­ma, po­sku­plju­je i ne­će bi­ti jef­ti­ni­ji, a to­pla­ne, kao ogrom­ni si­ste­mi s ki­lo­me­tri­ma to­plo­vo­da, pod­sta­ni­ca­ma i sl., za­po­šlja­va­ju sto­ti­ne rad­ni­ka i ima­ju re­dov­ne go­di­šnje re­mon­te, po­prav­ke, za­me­ne i odr­ža­va­nje opre­me. I ka­ko to mo­že da ima slič­nu ce­nu ili, čak, da bu­de jef­ti­ni­je od pe­ći na dr­va i ugalj, i od gu­me­nog cre­va ko­jim se gas do­vo­di do ku­ća?

Po­seb­na pri­ča su tem­pe­ra­tu­re ko­je se po­sti­žu i po­vr­ši­na ko­ja se gre­je ovim vr­sta­ma ogre­va. Cen­tral­no gre­ja­nje do­sti­že tem­pe­ra­tu­ru do 23 ste­pe­na i to u sva­kom ćo­šku sta­na; ka­da su tem­pe­ra­tu­re ni­ske gre­ja­nje ra­di ce­le no­ći (u je­dan sat po­sle po­no­ći iz­me­ren 21 ste­pen), a ko­ri­sni­ci su uvek ne­za­do­volj­ni i tra­že da gre­ja­nje re­dov­no ra­di do po­no­ći i to, po mo­guć­stvu, da tem­pe­ra­tu­ra bu­de to­li­ka da mo­gu da no­se krat­ke ru­ka­ve. Ko­ri­sni­ci osta­lih vr­sta, in­di­vi­du­al­nog, gre­ja­nja, na­ro­či­to pe­ći­ma na ugalj i dr­va, uglav­nom ra­ni­je pre­ki­da­ju gre­ja­nje, tem­pe­ra­tu­re su ni­že (svi smo do­bro ob­u­če­ni), a hod­ni­ci, ste­pe­ni­ce, če­sto i ku­pa­ti­la, se ne gre­ju.

I da li je sve ovo upo­re­di­vo? Na­rav­no da ni­je. Mi­slim da bi svi struč­nja­ci za ovu oblast, uklju­ču­ju­ći i no­vi­na­re, kao i Agen­ci­ja za ener­ge­ti­ku, tre­ba­lo da sve po­me­nu­to uzmu u ob­zir i u kal­ku­la­ci­ju kad ob­ja­vlju­ju po­dat­ke o to­me ko­li­ko ko­šta sva­ka vr­sta gre­ja­nja.

Jo­van­ka Kli­pić,

Be­o­grad