Može li dečji dodatak u Srbiji da bude veći

Nakon redovnog usklađivanja materijalnih davanja za porodice u Srbiji, koje se dešava početkom i sredinom godine, dečji dodatak povećan je za svega 84 dinara i sada iznosi 4.299 dinara po detetu. Za jednoroditeljske porodice dečji dodatak iznosi 5.589 dinara, dok će roditelji deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom dobijati iznos od 6.449 dinara. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva za demografiju i brigu o porodici, nominalni iznos cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak od 1. januara iznosi 12.898 dinara po članu porodice, odnosno 16.768 dinara za jednoroditeljske porodice i 15.478 dinara za jednoroditeljske porodice koje gaje dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Usklađivanje dečjeg dodatka vrši se na osnovu indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, koje objavljuje Republički zavod za statistiku.

Podsećanja radi, za razliku od roditeljskog dodatka, koji predstavlja meru populacione politike i koji dobijaju roditelji sve novorođene dece, dečji dodatak predstavlja meru socijalne politike i dobijaju ga samo socijalno ugrožene porodice. Zbog toga se u javnosti već duže vremena polemiše sa tezom zbog čega materijalno ugrožena deca dobijaju čak sto puta manji iznos u poređenju sa davanjima koje država daje novorođenoj deci – u ovom trenutku iznos roditeljskog dodatka za prvorođeno dete iznosi 500.000 dinara i dodeljuje se jednokratno, za drugo dete je 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 mesečne rate, za treće dete je 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 mesečnih rata, dok četvrto dete dobija 26.500 mesečno do desetog rođendana. Na ovo pitanje od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nismo dobili odgovor, a ostali smo uskraćeni i za informaciju koliko dece u Srbiji dobija dečji dodatak.

Jelena Ćirić Nikolić, urednica roditeljskog portala „Bebac”, ističe da se broj porodica koje dobijaju dečji dodatak smanjuje iz godine u godinu, jer se pooštravaju uslovi za dobijanje ove vrste finansijske pomoći države, pa mnogi roditelji nisu u stanju da sakupe sve papire koji dokazuju da su oni zaista materijalno ugroženi.

„S obzirom na to da je minimalac povećan početkom ove godine, dete koje živi u četvoročlanoj porodici u kojoj jedan roditelj prima minimalnu zaradu, više neće moći da ostvari pravo na dečji dodatak, jer su prihodi ove porodice previsoki – iz vizure države. Ni samohrani roditelji koji primaju minimalnu zaradu nemaju prava na dečji dodatak, a na ovu pomoć od države mogu da računaju samo petočlane porodice u kojima jedan od roditelja prima minimalnu zaradu. Njima treba pridružiti i oko 5.000 porodica u Srbiji koje imaju petoro dece i koje su takođe uskraćene za dečji dodatak, jer država ne daje ovu vrstu pomoći za peto dete u porodici. Iznosi koje država trenutno daje za dečji dodatak ne mogu da pokriju ni mesečnu užinu za mališane, a kamoli nešto drugo. Jedan od najvažnijih preduslova za dobijanje dečjeg dodatka jeste materijalno stanje porodice, a u praksi se dešava da roditelji ostaju uskraćeni za dečji dodatak, jer žive u nasleđenom stanu u kome postoji soba koja je ’višak’ iz vizure cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak”, ukazuje Jelena Ćirić Nikolić na paradokse naših propisa.

Ocenjuje pozitivnim što se populaciona politika nalazi u fokusu države, ali podseća da veliki broj porodica živi u teškoj materijalnoj situaciji i da im je potrebna pomoć i nakon što dete napuni dve godine, kada stiže poslednja rata roditeljskog dodatka za drugo dete, odnosno nakon završenih deset godina života, kada se završava isplata roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete.

Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, podseća da se iznos dečjeg dodatka usklađuje sa indeksom potrošačkih cena i ističe da bi mnoge porodice volele da kupuju u istim prodavnicama gde i oni koji su usklađivali iznose dečjeg dodatka sa potrošačkom korpom.

„Ako država daje više od pola miliona dinara za rođenje svakog deteta, to znači da u državnoj kasi ima novca za decu. Detetu ne treba novac samo kad se rodi, već i tokom odrastanja, a država je dužna da vodi računa o materijalno najugroženijim porodicama. Siromašnim porodicama potrebna je višestruka pomoć države kako bi izašli iz začaranog kruga materijalne oskudice, a dečji dodatak od nekoliko hiljada dinara ne rešava nijedan njihov problem. Roditeljski dodatak neselektivno dobijaju svi roditelji, ali ova vrsta materijalnih davanja ne menja vitalnu statistiku u našoj zemlji. U prilog tome govori i činjenica da je prošle godine rođeno najmanje beba u novijoj istoriji Srbije”, zaključuje naša sagovornica.

Dečji dodatak u evropskim zemljama

Dok se u nekim evropskim zemljama dečji dodaci isplaćuju na osnovu cenzusa porodičnih primanja, u drugim ovu vrstu materijalne pomoći države dobijaju sva deca. U Hrvatskoj, Bugarskoj, Kipru, Češkoj, Grčkoj, Poljskoj, Portugaliji, Sloveniji i Španiji dečji dodaci isplaćuju se na osnovu cenzusa porodičnih primanja.

Tako u Sloveniji iznos dečjeg dodatka zavisi od primanja porodice, ali i reda rođenja deteta – primera radi, materijalno najugroženije porodice kojima je prosečni mesečni dohodak po članu porodice do 221 evra za prvo dete dobijaju dečji dodatak u iznosu od 135 evra, za drugo 149, a za treće dete 163 evra. U Nemačkoj dečji dodatak za svako dete iznosi 250 evra, dok u Irskoj on iznosi 140 evra. U Luksemburgu sva deca primaju 300 evra, a ovaj iznos se uvećava za 22 evra za decu starosti od šest do 12 godina, odnosno za 56 evra za decu stariju od 12 godina.

Bugari isplaćuju dodatak samo najsiromašnijim porodicama, odnosno ako su mesečni prihodi po članu domaćinstva manji ili 261 evro. Česi isplaćuju doplatak samo za decu materijalno najugroženijih porodica. Dečji dodatak za svu decu daju i Danska, Italija, Holandija i Malta, s tim što iznos dodatka zavisi od prihoda porodice. U Francuskoj, dečji dodatak isplaćuje od drugog deteta i on iznosi 142 evra za drugo dete, 325 evra za treće dete, dok četvrto i svako ostalo dete dobija 182 evra. Za decu do druge godine života Danci isplaćuju dečji dodatak od 638 evra, za decu od tri do šest godina 505 evra, od sedam do 14 godina 397 evra i za decu od 15 do 17 godina 132 evra. U Finskoj dečji dodatak za jedno dete u porodici iznosi 95 evra, za drugo 105 evra, za treće 134 evra, za četvrto 165 evra, a za petoro i više dece 183 evra. U Estoniji prvo i drugo dete primaju 80 evra na ime dečjeg dodatka, dok troje i više dece dobijaju po sto evra. U Letoniji prvo dete prima 25 evra, drugo 100 evra, treće 225 evra, a četvrto i svako sledeće dete 100 evra. Litvanija daje 85 evra na ime dečjeg dodatka za svako dete, s tim što se porodicama sa niskim primanjima isplaćuje i dodatak od 50 evra po detetu.