Kineskinje u manjini sa osmehom

KINESKI KONTRASTI
Kini preti nova opasnost, u vidu izuzetno velike neravnoteže polova, zbog čega bi uskoro moglo da se desi da milioni muškaraca ostanu samci jer neće moći da nađu sebi ženu. U najmnogoljudnijoj zemlji sveta, naime, danas na svakih 100 devojčica rađa se 117 dečaka, objavila je ovih dana Sinhua.

Stručnjaci smatraju da je to posledica politike kojom se dozvoljava samo jedno dete po porodici. Ako bi se ta tendencija nastavila, do 2020. godine u Kini bi bilo najmanje 40 miliona muškaraca koji sebi ne bi mogli da pronađu životne saputnice.

To predstavlja ozbiljan nacionalni problem za „zdrav i harmoničan rast populacije” i prouzrokovaće, po oceni kineskih zvaničnika, „socijalne probleme i devijacije, kao što su fiktivna venčanja, otmice žena, prostitucija...”

Kina, koja zvanično ima 1,3 milijarde stanovnika, što čini petinu svetske populacije, krajem sedamdesetih godina prošlog veka usvojila je zakon kojim je bračnim parovima u gradovima dozvoljeno da imaju jedno, a na selu dvoje dece.

Kako su muška deca poželjnija kao naslednici porodičnog imena, često se dešava da se kineski parovi odluče na abortus kada saznaju da će dobiti ćerku. Tako je kineska politika rađanja jednog deteta stvorila i generaciju jedinaca koja danas broji devedeset miliona.

S jedne strane, kineska vlada računa da je politika jednog deteta sprečila najmanje 400 miliona rađanja – što je jednako ukupnom broju stanovnika SAD i Meksika – i tako doprinela brzom ekonomskom razvoju.

Kina je, zahvaljujući tome što je priraštaj stanovništva uskladila sa materijalnim mogućnostima zemlje, izvukla iz siromaštva najmanje 230 miliona ljudi. S druge strane, rigidni državni propis, kojim se ograničava pravo na porod, predstavlja i drakonsku kaznu kineskom narodu koji obožava decu.

Visina kazne za rađanje drugog deteta uglavnom zavisi od strogosti lokalnih vlasti i socijalnog položaja prekršilaca. Kreće se između 50.000 juana (6.200 dolara) i 200.000 juana (24.800 dolara), što je rekord prošle godine naplaćen jednom bogatašu iz južne provincije Guangdong.

Dosad, doduše, nije bilo zvaničnog objašnjenja šta se događa sa bračnim parovima koji neće ili ne mogu da plate globu. Niti mogu u zatvor, niti im mogu uzeti dete. A i društveni prekor mora imati neku granicu.

Vlasti ipak ne odustaju od zakona o ograničenom broju dece i uvode razne nepopularne mere poput zabrane lekarima da u toku trudnoće roditeljima otkriju pol deteta.

Vladina komisija za stanovništvo i planiranje porodice otkrila je svojevremeno da se „politike jednog deteta” pridržava zapravo samo 37 odsto bračnih parova i da je u 19 (od 29) provincija seljacima dozvoljeno i drugo dete.

Od 1949. godine, kada je u Kini bilo pola milijarde ljudi, stopa rađanja je pretrpela niz oštrih skokova i padova, što je rezultiralo neadekvatnom starosnom strukturom. Demografski zaokret od mnogočlanih porodica, pod strogim patrijarhom, u tročlane porodice, okrenute samo jednom detetu, imaće zabrinjavajući efekat na kinesko društvo, slažu se stručnjaci.

Negativna posledica kineskog zakona o planiranju porodice, sem izuzetne disproporcije polova, biće i starenje društva, što će dodatno opteretiti penzione i zdravstvene fondove.

Demografi uočavaju da će polovinom ovog veka 25 odsto populacije Kine biti starije od 65 godina, što će dovesti do naglog smanjenja privredno aktivnog stanovništva. Ekonomiste upravo to najviše zabrinjava.

Izgleda čudno da Kina koja poslednjih godina beleži najbrži privredni rast u svetu zahvaljujući, pored ostalog, gotovo neiscrpnom rezervoaru vredne i jeftine radne snage, može već iduće decenije da se suoči sa dubokom krizom na tržištu rada.

Kineski proizvodi bi zbog toga mogli postati skuplji na svetskom tržištu, a primat Kine može ozbiljno ugroziti i Indija, koja ima znatno mlađu populaciju.

Ako se ovakav trend nastavi, pitanje je koliko su realne procene da će ekonomski džin Kina polovinom ovog veka, u punom galopu, da sustigne i prestigne zasad neprikosnovene Sjedinjene Države – što je prirodna, iako nikad javno iskazana, želja Kineza.

-----------------------------------------------------------

Puna kuća

Na Zemlji danas živi 6,7 milijardi ljudi, ali će do 2050. godine živeti 9,2 milijarde, uglavnom zbog porasta stanovništva u zemljama u razvoju, saopštio je ovih dana Fond UN za oblast stanovništva.

Po oceni eksperata Fonda, najnaseljenija zemlja planete i dalje je Kina. Za njom slede Indija sa milijardu i dvesta hiljada i SAD sa 309 miliona stanovnika. Računa se da će 2045. godine u Kini živeti 1,6 milijardi ljudi.