Javiti gde treba
Zna se šta su udarni TV termini i koji je tip TV programa najgledaniji. Zato nije ni čudo što se tokom devedesetih ukupna delatnost Televizije Beograd merila jedino po Dnevniku i emisijama prikazivanim neposredno posle njega. Pri tom ocenjivanju uopšte nisu uzimani u obzir mnogi naslovi iz produkcije dokumentarnih, kulturnih, obrazovnih redakcija u kojima je vladala suprotna, ili bar drugačija duhovna klima. Te emisije bile su, po pravilu, zaturene u rane ili pozne sate, potisnute napadno politizovanim i instrumentalizovanim Informativnim programom. Izmicale su, izgleda, pažnji strogog i partijski disciplinovanog kućevnog rukovodstva, ali, nažalost, i pažnji šireg gledališta. Zato je opšti doživljaj televizije toga doba ostao nepotpun, samim tim i ne sasvim tačan.
Danas, na Dnevnik RTS-a, kao i na celinu njegove informativnosti, nema gotovo nikakvih značajnih primedbi. No, pošto i sad ima onih izuzetno preduzimljivih koji ovoj televiziji pomno traže mane i revnosno joj love grehe, pod lupu je stavljena druga, po prestižu i gledanosti, bitna programska kategorija – igrane serije. Već su neki aberi te vrste otišli u svet. Stoga, sve one koji žure da o lokalnim „TV nepodopštinama” izveste „tamo gde treba” vredi podsetiti na pomenute previde iz prošlosti.
Uz onu briselsku adresu kojoj se piše svako malo, podobna za dojavljivanje je i jedna u Strazburu na koju se šalju molbe i žalbe u vezi sa poštovanjem ljudskih prava, posebno izbeglicama, invalidima, nacionalnim i religijskim manjinama...Ali, oprez. Da bi se prikupila validna argumentacija trebalo bi provoditi pred ekranom mnogo više vremena i u različita doba dana i noći.
Recimo, subotom ujutru, tamo negde između Diznijevih crtaća, Žikine „Šarenice”, repriznog filma...pogledati emisiju „Verski mozaik Srbije”. Nju priprema Eparhija bačka u saradnji s ostalim hrišćanskim crkvama i jevrejskim i muhamedanskim verskim forumima i ona je trenutno najinformativniji i najpotpuniji vid medijskog „pokrivanja” verskog života (i suživota).
Najnovije izdanje sadržalo je posebno lep primer ekumenizma i verske tolerancije – prilog o zajedničkom humanitarnom koncertu u Novom Sadu, priređenom u korist Roma, najugroženije (u evropskim razmerama) etničke zajednice. Navođenje spiska onih koji su se pojavili u Sinagogi mnogo je više od pukog nabrajanja jer posredno govori ponešto i o stanju verskih prava u Srbiji. Učestvovali su, naime, Dečji hor Franjevačke crkve, Hor Jevrejske opštine, grupa „Viva muzika” iz Bačkog Petrovca, Hor Islamske zajednice iz Beočina, Omladinski ansambl „Ime Marijino”, „Zavet” iz Kovilja...
Drugi program ispoljio je odmah u nastavku sopstvenu toleranciju, sada prema jugonostalgičarima, njihovim sentimentalnim sećanjima na socijalizam, maršala, bratstvo i jedinstvo. Ekipa turističke emisije „Knjiga utisaka” zabeležila je okupljanje na nekadašnji Dan Republike – oko menija koji je svojevremeno služen doživotnom predsedniku Republike. Prvo „Korčagin”, Beograd. Sad Zrenjanin. Opasno širenje pojave...
Dežurni balkanski špijuni – na oprez!