Na pomolu mir i nove granice u Evropi

I pre nego što bude postavljena pozornica za istorijski susret Tramp‒Putin u Saudijskoj Arabiji, ili možda u Emiratima ili čak u Kini, kao što navija Si Đinping, na horizontu se već nazire mir posle tri godine krvavog rata u Ukrajini koji je odneo stotine hiljade života.

Nema sumnje da se rađa nova geopolitička realnost ‒ Rusija iako opterećena sankcijama SAD i EU polako izlazi iz međunarodne izolacije, a na istoku Evrope ukrajinske granice uskoro neće biti iste.

Posle telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika postaje jasno da će kijevski režim morati da se oprosti ne samo od dela ukrajinske teritorije već i od sna da uđe u NATO. To je u prvoj poseti alijansi jasno rekao i novi šef Pentagona. Ministar odbrane Pit Hegset je NATO saveznicima poručio da američki vojnici neće učestvovati u budućoj mirovnoj misiji u Ukrajini. Takođe im je saopštio neprijatnu vest da član 5 NATO ugovora, prema kojoj SAD garantuje da će braniti svaku članicu ako bude napadnuta neće važiti za evropske mirovne snage koje bi trebalo da budu raspoređene u Ukrajini.

Uprkos optužbama pojedinih članova Kongresa i evropskih političara da je Vašington izneverio Kijev, Hegset je u Briselu branio inicijativu Trampa da sa Putinom odmah pokrene pregovore o Ukrajini: „Nema izdaje. Postoji shvatanje da su ceo svet i SAD posvećeni miru do koga će se doći pregovorima.”

Iz Pekinga su poručili da su zadovoljni što vide da je došlo do jačanja saradnje Rusije i SAD kada je reč o važnim aktuelnim međunarodnim pitanjima. Dijalog je jedini put za rešavanje kriza, saopšteno je u Pekingu posle razgovora predsednika Rusije i SAD. Zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun je istakao da Kina podržava sve napore koji vode ka mirnom rešavanju krize i nastaviće da podržava kontakte sa svim zainteresovanim stranama i da igra konstruktivnu ulogu kada je reč o tom političkom procesu.

Ali, Ukrajina i ostatak Evrope su se našli u šoku ovakvim brzim razvojem događaja i pokušavaju da odgovore na poteze Bele kuće. Koliko do juče koliko toliko jedinstven zahtev Zapada da neće biti razgovora s Vladimirom Putinom dok ne povuče svoju vojsku iz Ukrajine sada je stvar prošlosti. Volodomir Zelenski koji se plaši da ga nova američka administracija polako pušta niz vodu pokušao je juče da digne ulog poručivši da Ukrajina neće prihvatiti nikakav sporazum koji bi Moskva i Vašington postigli bez Kijeva. On je zatražio da i Evropa treba da bude za pregovaračkim stolom o okončanju rata između Rusije i Ukrajine.

Ali jedan ukrajinski zvaničnik za „Ekonomist” ipak sumorno konstatuje: „Smatram da će sve biti odlučeno bez Ukrajine. Kijev je u kritičnoj situaciji. Uzgred, Evropa takođe.”

Koliko god evropski lideri bili protiv ovakvog „nametanja mira” za Ukrajinu, Bela kuća i Kremlj će izgleda malo mariti za njihovo mišljenje. Da su gurnuti u stranu dovoljno govori činjenica da glavni američki saveznici u Evropi nisu bili unapred obavešteni o razgovoru Putina i Trampa, kako saznaje Blumberg. Zato su Evropska komisija i vodeći evropske države posle telefonskog razgovora Trampa i Putina potrčale da uhvate voz tražeći da budu uključeni u pregovore.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas izjavila je juče da Evropa nastavlja da podržava Ukrajinu uz upozorenje da bilo kakav dogovor iza leđa Evropske unije neće funkcionisati.

„Svako brzo rešenje predstavlja prljav posao, videli smo to i ranije. To neće zaustaviti ubijanje”, rekla je Kalasova. Ona je zapretila da ako Ukrajina odluči da nastavi da pruža otpor, EU će izaći s novim inicijativama da je podrži.

Ali Moskva ne krije da hoće da marginalizuje uticaj Brisela. Pre svega zato što je EU povlađujući Bajdenovoj administraciji histerično žurila da podigne novu „gvozdenu zavesu” prema Rusiji. Povodom „praznog ultimatuma” Kaje Kalas da Brisel treba da ima centralnu ulogu u svim pregovorima o Ukrajini, zamenik predsednika ruske diplomatske misije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski je na društvenoj mreži „Iks” napisao: „Evropa je izgubila centralnu ulogu, nanoseći štetu svojoj ekonomiji, odbacujući jeftine ruske energetske resurse i ograničavajući svoj politički uticaj postupajući u skladu sa onim kako deluju SAD. Sada je vaša uloga da stojite u uglu i gledate.”

Jedan telefonski poziv neće preko noći zaustaviti rat u Ukrajini, ali kako konstatuje komentator Bi-Bi-Sija ruski predsednik je već postigao izvesnu diplomatsku pobedu samim tim što je došlo do tog razgovora. Putin se poslednji put čuo sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom 2022. godine uoči samog ulaska ruskih trupa u Ukrajinu. U međuvremenu ruski predsednik je u prethodne tri godine za Zapad bio ne samo izopštenik koga je Međunarodni krivični sud u Hagu stavio na poternicu, već i „diktator ubica” kako ga je Bajden nazvao.

Sada se Putin uz pomoć Trampa vraća kao veliki igrač na međunarodnu scenu. I jednom i drugom je stalo da se rat završi. Samo što za razliku od prethodne Bajdenove administracije Tramp sada više mari za Grenland, Panamu i Gazu nego za Ukrajinu, što Kremlju ide u prilog.