Sindrom iznenadnog rasta kičme

Čekaonica ispred ordinacije bila je prepuna ljudi i čovek je čekao satima na svoj red. Najzad, ušao je i obratio se lekaru:

- Imam jedan problem, nešto se čudno događa sa mojim telom, reče čovek. Primetio sam nedavno, nešto na leđima, tačnije između zadnjice i vrata, izgleda da je počela kičma da mi raste.

- Zar i vi, upita lekar. Čitav dan mi dolaze ljudi sa takvim simptomima. Izgleda da je u pitanju sindrom iznenadnog rasta kičme. Trajaće mesec - dva, pa će opet biti po starom, reče mu on.

- Nemate razloga za brigu, moći ćete da obavljate svoj posao kao i do sada.

Čovek već 30 godina radi kao novinar, 30 godina su mu zli urednici podmetali da piše tekstove sa kojima se ne slaže, jer je čestit. Ipak je pisao. Mogao je da da otkaz ili promeni profesiju, ali nije, ostajao je iznova i iznova, želeći da svojom čestitošću da primer ostalima, da profesiju odbrani, da istina pobedi.

Odjednom, sve se promenilo, studenti su pokazali put svima, naučili ih da misle, osećaju, samostalno prelaze ulicu. Čovek, ozaren kolektivnom katarzom, u kojoj se svi odriču svojih grehova u korist režima, poče da dobija novo obličje. Ispravio se, isprsio, obukao čistu i opeglanu odeću, na čelo stavio zarđalu petokraku i izašao među sebi slične – kičmenjake. Dosta je ćutao, 30 godina. Rešio je da sada, tako okičmenjen, kaže sve što ga je decenijama progonilo.

„Nisam ja, čestit sam – to su oni“, rekao je uperivši krvavim kažiprstom na sve one koji nisu tu, u masi.

Srbija ponovo postaje zemlja oslobodilaca, heroja, dobronamernih i empata, tako je malo ostalo onih zlih i nepoštenih. Srbija postaje i zemlja medicinskih fenomena u kojoj ljudima na pragu sedme decenije raste kičma i budi se davno zaspala savest.

Tako je lako, nije važno gde si bio i šta si radio, ako sada, baš sada, izabereš pravu stranu, pripišeš svoje grehe drugima, a onda nastaviš po starom, kako jedino i znaš.