Monopolisti ugrožavaju demokratiju

Svetska finansijska kriza nije mimoišla ni Norvešku, jednu od najbogatijih zemalja sveta. Ova kapitalistička zemlja na severu Evrope simbolizuje državu blagostanja sa dobro organizovanom socijalnom zaštitom. Ali od ove godine izdvajanja za najsiromašnije slojeve društva znatno su manja nego prethodnih godina, što je posledica globalne krize koja i u ovoj zemlji fjordova uzima svoj danak.

Profesor na Državnom koledžu Trondhajm u Norveškoj, Martin Lisestal kaže da se norveška vlada sada nalazi u procepu – s jedne strane, našla se na udaru nezadovoljnih radnika koji ostaju bez posla, a, s druge, sve su manja izdvajanja za socijalno zbrinjavanje nezaposlenih, penzionera i invalida. Siromašnih je sve više. Prema poslednjim podacima, u zemlji sa 4,7 miliona stanovnika oko 10 odsto stanovništva je siromašno.

Socijalno raslojavanje, kao i u zemljama u tranziciji je vrlo izraženo. Sve je veći jaz između siromašnih i bogatih, što je posebno uočljivo od 2002. godine, kaže ovaj profesor, koji dobro poznaje prilike u Srbiji. On je nedavno boravio u Beogradu kao gost Fakulteta političkih nauka koji je obeležio 40 godina postojanja.

Iznoseći svoje utiske o Beogradu, on kaže da primećuje sjaj i bedu koju je donela tranzicija. To je ostavilo trag na ljudima koji deluju umorno i iscrpljujuće, utisci su ovog profesora.

– Veoma sam tužan kada vidim šta se ovde dešava. U vreme kada sam se ovde školovao, Jugoslavija je bila veoma dobro situirana država, a svake naredne godine narod je živeo sve bolje. Ipak, jugoslovenski projekat je postepeno urušavan, osamdesetih godina 20. veka gotovo potpuno obesmišljen, da bi u devedesetim sve eksplodiralo – kaže profesor Martin Lisestal.

Govoreći o procesu tranzicije, on kaže da je Srbija, kao i neke druge zemlje u okruženju, žrtva takozvane čikaške liberalne škole. Po ovoj liberalnoj koncepciji, potrebno je sve privatizovati. Ali, po njegovom mišljenju, ne može tržište da reši sve probleme. To je sada posebno izraženo u baltičkim zemljama, gde ste imali plansku ekonomiju, a sada je sve privatizovano. Oni imaju velike probleme, znatno veće nego Srbija – smatra Lisestal.

– Mnogo se priča o demokratiji i slobodnom tržištu. Ali, postoji velika kontradikcija između ta dva pojma. Tržište se kontroliše kapitalom, a kapitalisti – koncentrišući svoju moć – dolaze u situaciju da kontrolišu sve pore društvenog života, posebno onog gde vide mogućnost svog prosperiteta. Tako dolaze u poziciju da drže monopol u pojedinim granama. Biznismenima je moć način života i, ako ne dođu do svog cilja normalnim putem, oni će se već snaći da do njega dođu zaobilaznim. I onda šta je demokratija? Ko tu odlučuje? Narod ili multikompanije? Demokratija podrazumeva da narod u Srbiji treba da odlučuje. Ali ovaj sistem je sistem u kojem odlučuju velike kompanije, bilo domaće ili strane. Ako zaista želite istinsku demokratiju, onda morate kontrolisati kapital. Ne postoji drugačiji način uspešne demokratije, a za to treba da postoje dobri zakonski mehanizmi koji bi štitili demokratiju od monopolista – kaže ovaj profesor.

Od početka sam smatrao da liberalizacija nije pravo rešenje za Srbiju, ističe on. Nije dobro sve prodati stranim kompanijama. Kada nastupi kriza, strani kapital će se jednostavno izmestiti u neke druge zemlje. Tada nastaju problemi, a ceh plaća narod.