Slovenija tvrdi da je izigrana

Od našeg stalnog dopisnika 
Ljubljana – Slovenija je kao potpisnica Sporazuma o sukcesiji SFRJ (potpisan 29. juna 2001. u Beču) „preuzela svu pokretnu i nepokretnu imovinu” nekadašnje SFRJ od trenutka svoje samostalnosti (jun 1991). Službena Ljubljana je uprkos tome nezadovoljna jer tvrdi da je uskraćena pošto je „iščezlo” 589 miliona dolara, što su navodno skrivili naopako prikazani bilansi nekadašnje Narodne banke Jugoslavije, o čemu se još vode rasprave.

Tako je Slovenija preuzela sve zgrade, kasarne, stanove i druge objekte u zemlji, koji su prethodno bili u vlasništvu savezne države. Svu vojnu imovinu je dobilo slovenačko ministarstvo odbrane, između ostalog i „domove (nekadašnje) JNA” na luksuznim lokacijama, pa ih je na primer u Mariboru i Tolminu predalo opštinama a na osnovu „ugovora o zameni” dobilo druga zemljišta. Kasarne, od kojih su neke bile izgrađene još u doba Austrougarske, ispražnjene su a na njihovim parcelama izgrađeni nadstandardni stambeno-poslovni objekti čija je cena kvadratnog metra probila dotadašnju „granicu snova”. Među prvima je sa zemljom sravnjena kasarna „Ljube Šercera” u Ljubljani, ali gradskim vlastima to nije uspelo sa omraženim objektima JNA na Metelkovoj ulici u Ljubljani (gde je bio zatvoren Janez Janša tokom procesa „protiv Četvorice”), koje su osvojili skvoteri i alternativna kultura.

Ministarstvo odbrane je zauzvrat dobilo velelepnu novu zgradu u širem centru prestonice, a investicija koja je koštala milione evra pravdana je „potrebom” uoči ulaska u NATO. Građevina ima 16.000 kvadratnih metara, što je najveća državna investicija u nove objekte. Ministarstvo spoljnih poslova je pod komandom ministra Dimitrija Rupela preuzelo „Mladiku”, nekadašnju vojnu bolnicu (JNA) u Ljubljani, i unosnim arhitektonskim zahvatima pretvorilo je u centralno zdanje nove državne uprave i diplomatije. Četvorogodišnji mandat (2004-2008) Janšine vlade pratile su afere zbog basnoslovnog ambicioznog projekta preuređenja i dograđivanja zdanja vlade, pri čemu je pod krovom nikla nova sala za sednice sa ogromnim kružnim stolom koji asocira na „Arturove vitezove okruglog stola”.

(/slika2)Slovenija je uoči osamostaljenja preuzela neke objekte, poput lavirinta podzemnih bunkera u Kočevskoj reci izgrađenih za potrebe Josipa Broza i partijske vrhuške, koji su kasnije korišćeni kao polazište za stvaranje embriona buduće slovenačke vojske. U propalim industrijskim postrojenjima, poput zgrade nekadašnje fabrike duvana (Tobačna tovarna, proizvodila „filter 57”), posle preuređenja je smeštena supermoderna opštinska služba Ljubljane. Nasilan raspad zemlje ostavio je, međutim, brojne nejasnoće u pogledu raspodele bivše savezne imovine. Gadne probleme su imali vlasnici vojnih (JNA) stanova, jer prema odluci slovenačkog ministarstva odbrane nisu smeli da privatizuju stanove čiji je nosilac stanarskog prava bilo lice zaposleno u JNA. Odluka je kasnije opovrgnuta, ali su oni koji su od JNA dobili stan do 8. oktobra 1991. godine (kada ih je preuzela Slovenija) deložirani iz svojih stanova, i to uprkos sporazumu prema kome ih je Slovenija do oktobra 1991. samo „upravljala”. Ovdašnji ustavni sud je presudio da su svi stanari koji su stanove dobili od JNA ili ih pak zamenili u vreme tzv. moratorijuma (jul–oktobar 1991), useljeni nezakonito. Takva odluka je omogućila da vlasti izbace inkriminisane porodice bukvalno na ulicu, pošto im po zakonu ne pripada ni najnužniji smeštaj. Zanimljivo je da je slovenačke presude (protiv onih koji su se zbog kršenja svojih stanarskih i ljudskih prava žalili sudu) potvrdio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, iako Sporazum o sukcesiji ne priznaje datum slovenačkog osamostaljenja kao datum „raspada” zemlje, zbog čega je iz stanova uprkos protestima domaćeg Helsinškog monitora deložirano oko 1.200 porodica.

Većina na opisani način „oslobođenih” stanova dodeljena je zaposlenima u Slovenačkoj vojsci. Pošto nova, modernizovana slovenačka vojska više ne može da računa da će u stanove nekadašnje JNA ući profesionalni vojnici koji očekuju viši standard, oko 500 vojnih stanova JNA i dan-danas zvrje prazni, a država plaća troškove njihovog održavanja.