Kineska lekcija Americi
Stvaranje fonda od 20 milijardi dolara za finansiranje globalne trgovine, pre svega namenjenog uvoznicima američke i kineske robe u zemljama u razvoju, samo je jedan od rezultata pregovora zvaničnika dve međusobno povezana ekonomske sile na petoj rundi Strateškog ekonomskog dijaloga Kine i SAD, održanoj u Pekingu. Ova vest uticala je da indeks Šangajske berze skoči za nekoliko procenata, dok je na berzi u Hongkongu porasla vrednost kineskih kompanija tako da su akcije „Čajna lajf inšurens”, najveće nacionalne osiguravajuće kompanije, skuplje za 5,9 odsto, a najvećeg svetskog mobilnog operatera „Čajna mobil” za 3,1 odsto.
Međutim, ovaj sastanak delegacija na visokom nivou nije bio značajan toliko zbog izdvojene svote, koja je više simbolična uzimajući u obzir razmere svetskog ekonomskog posrnuća, već zbog evidentnog dokaza da američki potezi u ekonomskoj sferi direktno zavise i od kineskih odluka.
Kineski vicepremijer Vang Kišan je od američkih kolega direktno zatražio da učine sve što mogu da stabilizuju svoju ekonomiju i finansijsko tržište radi sprečavanja svetske recesije, ali i zaštite kineskih investicija u SAD.
Vicepremijer Kine je dodao da Peking obavlja svoj deo posla tako što podstiče brz privredni rast, ali da je zabrinut za stanje ekonomije SAD, kako zbog svetske krize, tako i zbog toga što Kina drži više od 60 odsto od ukupno 2.000 milijardi dolara svojih deviznih rezervi u američkim dobrima. Veliki deo kineskih deviznih rezervi predstavljaju obveznice američkog ministarstva finansija (585 milijardi dolara), ali i posrnulih hipotekarnih banaka „Fani Mej” i „Fredi Mek”, koje su sada praktično na državnim jaslama.
„Važni uzroci američke finansijske krize su prevelika potrošnja i visoko finansiranje dugova. SAD bi trebalo ubrzaju prilagođavanje domaće ekonomije, podignu nivo štednje i smanje trgovinski i fiskalni deficit”, rekao je guverner kineske centralne banke.
Slab dolar i previranje na finansijskom tržištu povećavaju strepnju i stalno preispitivanje Kine da li treba da i dalje povećava svoje vlasništvo nad američkim dužničkim hartijama od vrednosti. Pojedini kineski analitičari smatraju da, ipak, ne bi trebalo stavljatu „sva jaja u jednu korpu”.
Iako su kineski zvaničnici američkom sekretaru za finansije Henriju Polsonu održali svojevrsnu lekciju o tome kako bi Vašington trebalo da rešava probleme u svojoj ekonomiji, Vang je ponovio da je, uprkos svemu, u interesu Kine da nastavi da ulaže u američke državne hartije od vrednosti.
U razgovorima je Kina obećala dalje reforme svoje valute, iako smatra da će jačanje juana „ugroziti kineski izvoz, zatvoriti mnoge fabrike i desetine hiljada ljudi ostaviti bez posla”. Ekonomisti na to dodaju i da jevtina kineska roba olakšava život i mnogih Amerikanaca, tako da će jak juan uticati i na američko preživljavanje ekonomske krize.
Pojedini analitičari spekulišu da će Obama i američki Kongres zauzeti čvršću poziciju prema Kini u odnosu na Bušovu administraciju, za čije vladavine je i uspostavljen Strateški ekonomski dijalog Kine i SAD.
--------------------------------------------------------
Manji kineski rast
Privredni rast Kine, prema očekivanjima, ove godine spašće na oko devet odsto, sa prošlogodišnjih 11,9 procenata, dok Peking strahuje od daljeg povećanja nezaposlenosti i mogućih nemira. Peking je doneo stimulativni paket, vredan 586 milijardi dolara, za oživljavanje usporenog privrednog rasta kroz razvoj građevinskih i drugih projekata.
--------------------------------------------------------
Šta traži Amerika
Tokom dvodnevnih razgovora američki zvaničnici su zahtevali od Kine da nastavi s jačanjem juana, kako bi se ublažile međusobne trgovinske tenzije. Naime, SAD, Evropska unija i drugi kineski trgovinski partneri, tvrde da je vrednost nacionalne valute potcenjena, čime se izvoznicima kineske robe daje nepravedna prednost, koja doprinosi rastu kineskog trgovinskog suficita. Od 2005. godine, kada je Peking ukinuo vezanost juana za američki dolar, kineska valuta porasla je za 20,3 odsto, ali je prošlog ponedeljka pala za jedan odsto usled određenih državnih poteza na tržištu.