Ceo tim skauta

Poslednji veliki igrač koji je došao u Crvenu zvezdu bio je – Miodrag Belodedić! Zapravo, niko iz Zvezde nije ni zaslužan što je Belodedić obukao „crveno-beli” dres, već je „Mile car” sam stigao u Beograd, bežeći iz svoje siromašne zemlje i od diktature Čaušeskua... Kasnije je s ostalima iz onog slavnog šampionskog tima stigao u Bariju i do titule prvaka Evrope.

Dakle, Belodedić je „pao s neba”. Sada u našem najtrofejnijem klubu, baš kao što se to radi u svetu, postoje stručnjaci koji prate mlade igrače, odlaze da ih gledaju na utakmicama, treninzima, prate njihov celokupan život. I o svemu referišu glavnom treneru (šefu stručnog štaba) ili direktoru koji zatim sa članovima uprave odlučuju da li nekog praćenog fudbalera da dovedu u klub.

Ponekad su i prijatelji širom zemlje (Jugoslavije ili Srbije) kao odani klubu, javljali „da se u tom gradu i klubu pojavio mlad, talentovan igrač i da o njemu treba povesti računa”. Važno je na vreme dobiti signal, biti brži od rivala. Mladom fudbaleru staviti do znanja da se za njega interesuje – Crvena zvezda.

U Crvenoj zvezdi pored stručnog štaba prvog tima, rukovodioca i trenera omladinske škole, postoje i nekadašnji igrači, stasali u trenere koji trenutno obavljaju dužnost – skauta. Stručnjaka zaduženog za pronalaženje talenata, već formiranih i kvalitetnih fudbalera čiji bi dolazak u Crvenu zvezdu bio od višestruke koristi. I klubu i takvom pojedincu, koji bi gradeći karijeru u Crvenoj zvezdi, poznatoj širom Evrope i sveta, stekao afirmaciju i posle četiri-pet godina, sa oreolom trofejnog igrača, odlazio u inostranstvo i potpisivao milionske ugovore.

Nekad je baš tako bilo. Malo je verovatno da će se uskoro nešto ponoviti. Jer, Crvena zvezda je na svim kolosecima u teškoj situaciji. Česte promene u administraciji, trenerskom štabu, predsedničkoj fotelji, a još više dovođenju igrača sumnjivih i neproverenih kvaliteta, naš najpopularniji klub su i doveli na ove grane.

Za poslednjih tridesetak dana bili smo u prilici da pročitamo: „Direktor Ivić traži pojačanje po Brazilu”. Ili: „Ivić u Južnoj Africi gleda Ganca”. Tek što se Ivić „odmorio” od napornih putovanja, u štampi je osvanula nova vest: „Siniša Gogić u Kini”. Nekad igrač Rada i slavni kiparski reprezentativac, sada pomoćnik trenera Janevskog, otišao je na Daleki istok u potrazi za pojačanjima.

U Crvenoj zvezdi, inače, formirana je skautska služba sastavljena od bivših fudbalera i trenera. Ima ih tačno jedanaest (11), počev od golmana Ljukovčana do Šestića. Tu su još: Vasilijević, P. Krivokuća, Aćimović, V. Lazarević, D. Nikolić, S. Ostojić, C. Blagojević, D. Miletović, I. Momčilović, S. Janković. Oni imaju samo jedan posao i zadatak: da putuju po Srbiji, verovatno i Evropi, i da posmatraju „interesantne igrače”. Zatim naprave jednu malu studiju pre nego što nekog predlože za dolazak u Crvenu zvezdu.

Da li to oni koji rade znaju u klubu, ali se postavlja pitanje: ako zemaljsku kuglu u potrazi za adekvatnim pojačanjima obilaze direktor Ivić i Gogić, za šta onda primaju platu ili bilo kakvu nadoknadu 11 nabrojanih skauta. Kad bi svako od njih za dve-tri godine doveo samo po jednog pravog igrača u Crvenu zvezdu, onda bi se u Ljutice Bogdana pevala sasvim druga pesma.

R. Gvozdenović