Šansa Partizana da podseti svet na sebe

Partizan čezne da se za njega ponovo čuje u Evropi. Po igri je to nestvarno daleko, a finansijski guber mu je prekratak da na njemu uzleti u međunarodno fudbalsko sazvežđe. Ni vreme mu nije saveznik. Već dugo se u savremenom sportu procvat timova ne zasniva na znanju kalemara, nego na kupoprodaji. Međutim, pare, ma kolike da su date za pelcer, ne jemče da će on i da se primi.

U takvim okolnostima se „crno-belima” pruža jedinstvena prilika da podsete svet na sebe i da im to pomogne u potrazi za zlatnom žicom. Od toga bi i našem fudbalu mogla da skoči cena kao sveže otkopanom starom blagu.

Kup evropskih šampiona, koji je prerastao u Ligu šampiona, osnovan je pre 70 godina. Prvu utakmicu je 4. septembra 1955, u Lisabonu sa Sportingom, odigrao baš Partizan! Ishod je bio 3:3, pa prema tome njegovo proslavljanje niti jednoga veliča, niti drugome otvara stare rane.

Zbog toga bi moglo da se poradi na tome da se na 70 godina od te utakmice, ponovo, na istom mestu, sretnu klubovi koji su ispisali prve redove istorije Kupa evropskih šampiona.

Verovatno da nema kluba na svetu, koji ne bi otvorio vrata Predragu Mijatoviću i pažljivo saslušao bilo koji njegov predlog. Verovatno je izlišno ubeđivati Sporting da bi mu takva „repriza” bila od koristi.

Ove godine 4. septembar pada u četvrtak, što je pogodno za revijalnu utakmicu. Da bi bila svetski spektakl neophodno je da po medijskom polju zaore neka uticajna svetska redakcija.

Po pravdi to pravo pripada „Ekipu”, jer je na njegovim stupcima, 16. decembra 1954, tekstom Gabrijela Anoa pod naslovom „Predlažemo fudbalski kup Evrope”, sve i počelo. Na lavovske zasluge pariskog sportskog lista za nastanak Kupa evropskih šampiona ne treba da se taloži zaborav. On zaslužuje da mu se pred celim svetom oda iskrena blagodarnost što je podario čovečanstvu takmičenje, koje je presađeno u sve sportove i odlično se primilo na svim kontinentima!

Partizan i za to ime čoveka, koji može besprekorno da odigra glavnu ulogu. To je Ivan Ćurković, jer je izuzetno cenjen u Francuskoj. Samom „Ekipu” bi nesumnjivo godilo da medijski vodi događaj kojim se slavi njegovo vizionarstvo.

Da bi taj praznik bio opšteevropski u to kolo moralo bi da se uhvati više igrača. Sa samo dva kluba i organizatorom Kup evropskih šampiona bi 1955. bio mrtvorođenče. Zato bi mogla da se priredi parada na stadionu uoči utakmice, na kojoj bi delegacije klubova pokretača prvog Kupa šampiona, pobrale aplauze zahvalnosti današnjih generacija. Njihovi predsednici bi u krugu na centru dodavanjem lopte jedan drugome simbolično pokazali da je taj poduhvat uspeo, jer  je bio zajedničko delo.

Za razliku od tog doba, kada je svako svoj san mogao da proba da pretvori u javu, to je odavno nemoguće bez Uefe. Taj sada svemoćni džin u to doba (osnovan 1954) još je hodao u dubaku. Istina, u bebećem uzrastu i nije mogla bogzna koliko da pomogne „Ekipu” i klubovima, koji su otplovili u nepoznato, ali nije ni odmogla. Štaviše, već u prvoj sezoni je shvatila kakva je to poslastica, pa je preuzela Kup evropskih šampiona. Uz njega je odrasla, a on je pod njenim starateljstvom zasijao kao fudbalsko sunce.

Svečana utakmica Partizana i Sportinga ne bi opravdala svoju svrhu, ako bi bila kao i sve druge, ako bi se igralo na rezultat. Ona treba da bude savremeni film o starom atraktivnom fudbalu, u kome se umire u lepoti, koji će da prikaže sve ono zbog čega je ta igra postala opštedruštveno remek-delo, sa koga, danas, sve više otpadaju njegovi barokni ukrasi, zbog kojih je prirasla za srce svima od sankilota do krunisanih glava.

Radi verodostojnosti ekipe bi mogle da igraju u opremi koja bi bila nalik onoj iz 1955. Za nas bi bilo zanimljivo da vidimo Partizan u belim dresovima i plavim gaćama što je nosio na prvoj utakmici u istoriji Kupa šampiona. A radi negovanja praznika kad je rođen Kup šampiona beogradski „crno-beli” i portugalski „zeleno-beli” bi mogli od 4. septembra svake godine da naprave zajednički evropski fudbalski praznik.

Prvi „kralj strelaca” i prvi prolaz dalje

Prvi gol u Kupu šampiona je dao fudbaler Sportinga Kim, a prvi „kralj strelaca” je postao Miloš Milutinović. U Lisabonu je postigao dva  pogotka (prvi dao više od jednog gola na utakmici u tom takmičenju), a sa ukupno osam pogodaka je završio na čelu liste strelaca u prvoj sezoni Kupa šampina.

Partizan je i prvi klub, koji se kvalifikovao dalje. U revanšu, 12. oktobra 1955, na stadionu JNA, „parni valjak” je pregazio „lavove” s 5:2 (Milutinović četvorostruki strelac) i prošao dalje. Istog dana su u četvrtfinale ušli i Real (5:0 protiv Serveta posle 2:0 u Ženevi), Hibernijan (1:1, što mu je bilo dovoljno posle pobede s 4:0 u Esenu nad Rot-vajsom) i Đurgarden (4:1 u Varšavi protiv Gvardije, u prvoj utakmici 0:0), ali Beograd je prvi pozdravio četvrtfinalistu. U našem glavnom gradu je utakmica počela u 15 č, u Madridu u 16,30, u Varšavi u 20, a u Edinburgu u 20,15.

Ko su bili prvoborci

Od 16 „prvoboraca” u prvom Kupu šampiona manje od polovine su bili prvaci te godine!? Nacionalnu krunu su imali Real (Španija), Milan (Italija), Anderleht (Belgija), Rems (Francuska), Rot-vajs (Zapadna Nemačka), Đurgarden (Švedska) i Arhus (Danska). Partizan i Sporting su pozvani, iako nisu 1955. osvojili prvo mesto u svojim ligama, kao i Rapid (Austrija), Vereš lobogo (današnji MTK, Mađarska), Servet (Švajcarska), PSV (Holandija), Hibernijan (Škotska), sada pokojna Gvardija (Poljska) i Sarbriken (Nemačka, a tada Sarska Oblast, samostalna do 1957).

Svedočenje osnivača

Predstavnici pozvanih klubova su se okupili u glavnom gradu Francuske, gde je početkom aprila 1955. osnovan Kup evropskih šampiona. Partizan je zastupao potpredsednik kluba Vujica Gajinović, čije je svedočenje, po povratku, objavio „Sport”:

„Prvobitne propozicije su sasvim izmenjene, naročito što se tiče finansijskih aranžmana. Svaka ekipa ubiraće prihod na svom terenu, dok će se posle svake druge utakmice uplaćivati u zajednički fond po 70.000 francuskih franaka. Formiran je poseban organizacioni komitet. Sačinjavaju ga predstavnici Francuske, Mađarske, Engleske, Španije, Švajcarske, Nemačke i Sara. Za pretsednika je izabran pretstavnik Francuske, a za potpretsednike Mađar i pretsednik kluba Real iz Madrida. Ovaj komitet rukovodiće takmičenjem. On je odredio parove za prvo kolo po slobodnoj oceni, dok će se protivnici za sledeće kolo određivati žrebom. Organizacioni komitet obratiće se zainteresovanim federacijama sa traženjem da u kupu iduće godine učestvuju državni prvaci dotičnih zemalja. Ukoliko se ne dobije ova saglasnost od nacionalnih saveza, i iduće godine izvršiće se slobodan izbor ekipa kao što je učinjeno i za prvo takmičenje.”

Gajinović je otkrio da će samo prvo finale da se odigra u Parizu, mada je prvobitno bilo predviđeno da se tamo svake godine rešava o prvaku Evrope. Umesto toga je usvojeno da završni meč bude u gradu iz koga je prošlogodišnji pobednik (pošto je 1956. trijumfovao Real 1957. je domaćin bio Madrid, ali je posle toga to pravilo promenjeno). U slučaju nerešenog ishoda posle dva utakmice treća bi se igrala na neutralnom terenu (to se nije desilo u prvoj sezoni).

„Politika“ je 4. aprila 1955. objavila agencijsku vest s parovima osmine finala poslatu prethodnog dana iz Pariza:

– Organizaciona komisija „Evropskog kupa za fudbalske klubove” koji je osnovan prekjuče u Parizu, odlučila je da se u prvom kolu takmičenja održe ovi susreti: „Čelzi” (London) – „Đurgarden” (Stokholm), „Real” (Madrid) – „Servet” (Ženeva), „Partizan” (Beograd) – „Sporting” (Lisabon), „Rotvajs” (Esen) – „Hibernijans” (Glazgov), „Honved” (Budimpešta) – „Anderleht” (Brisel), „Rems” (Rems) – „Bold klub” (Kopenhagen), „Rapid” (Beč) – „Holand sport” (Amsterdam) i „Milan” (Milano) – „Sarbriken” (Sarbriken). Prvo kolo treba da se odigra između prvog avgusta i 31 oktobra ove godine.”

Međutim, neki klubovi su otkazali. Čelzi se povukao, iako je odigrao prvu utakmicu!? Engleski savez mu nije dao odobrenje pod obrazloženjem da bi time bilo poremećeno odvijanje takmičenja u engleskoj ligi. Njegovo mesto je dodeljeno poljskoj Gvardiji. Honved, Bold klub i Holand sport su otkazali, a zamenili su ih njihovi zemljaci (Vereš lobogo, Arhus i PSV).