Knjige leče oskudno izražavanje mladih

Branko Pejović 

Bajina Bašta – Lekovito je za malu sredinu kad ugosti poznatog stvaraoca, pogotovo ako on uspešno stvara za đake, njihove lektire i udžbenike. To se ovih dana dogodilo u Bajinoj Bašti gde se, u organizaciji ovdašnje biblioteke „Miloš Trebinjac”, s decom družio dečji pisac i pesnik Branko Stevanović. Posetio je škole „Sveti Sava” i „Rajak Pavićević”, te govorio školarcima u obližnjem selu Pilica, predstavivši svoje knjige „Nešto lično i tome slično”, „Avanture Kraljevića Marka” i „Blago nama sa životinjama”. U salama punim đaka, uz veliku zainteresovanost i podršku.

Stevanović je plodan stvaralac, pisao je i dela za odrasle, ali prevashodno piše za decu. Kad je, kako kaže, ušao u sobu dečje književnosti više je nije napuštao, dodajući da su pisci za decu i sami kao deca. Poezijom i kratkom prozom zastupljen je u antologijama, lektiri i školskim udžbenicima, pesme i kratke priče prevođene su mu na strane jezike. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima „Dositejevog pera”, „Zmajevog pesničkog štapa” i drugih, a za životno delo i doprinos dečjem stvaralaštvu stekao je 2021. u Banjaluci zvanje „Princa dečjeg carstva”.

– Nije istina da su savremene tehnologije i elektronski mediji potpuno preuzeli pažnju dece. Evo ovde u Bajinoj Bašti među osnovcima i te kako ima prostora za knjige i pisce – rekao je ovom prilikom Stevanović, posebno pod utiskom susreta sa školarcima u Pilici: – Ovde sam se družio s njima i đacima iz obližnje Crvice, bili su zanimljivi i lepa su ta druženja. Kako je Desanka Maksimović svojevremeno govorila: „Više volim da idem u seoske nego u gradske škole, jer kad dođeš u seosku školu njima je to kao praznik”'.

Pisac koji dobro poznaje interesovanja i sposobnosti dece u Srbiji dotakao se i njihovog u ovo vreme oskudnog izražavanja, nedovoljne rečitosti, poručujući da je zato važno da više čitaju knjige:

– Savremena deca u svakodnevnoj komunikaciji upotrebljavaju svega oko 300 reči. Reći ću vam da su generacije koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka u tom vokabularu, u svakodnevnoj upotrebi imale 3.000 reči. Dakle, 10 puta se smanjio fond naših, srpskih reči koje oni koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Uglavnom govore ili skraćenicama ili koriste jezik isključivo za razmenu neophodnih informacija. To je rezultat tužne činjenice da su sva društva u svetu danas postala potrošačka i da mi ne upotrebljavamo jezik kao gradivni materijal – izjavio je Stevanović za lokalne medije.

Ova njegova druženja sa osnovcima u bajinobaštanskom kraju vodila je nastavnica srpskog jezika Bojana Lazarević, rekavši da deca Branka Stevanovića upoznaju još u predškolskom uzrastu preko slikovnica, a u čitankama za drugi i treći razred čitaju prozu i poeziju o avanturama njegovih junaka.