Amerika se udaljava od Evrope

Bo­ško Jak­šić

Min­hen­ska kon­fe­ren­ci­ja o bez­bed­no­sti je, iz­gle­da, me­sto stvo­re­no za ame­rič­kog pot­pred­sed­ni­ka Džej Di Ven­sa. Pro­šle go­di­ne je osve­do­če­ni skep­tik fi­nan­si­ra­nja Ukra­ji­ne od­bio da se pri­dru­ži de­le­ga­ci­ji se­na­to­ra, ko­ja je ima­la su­sret sa pred­sed­ni­kom Vo­lo­di­mi­rom Ze­len­skim.

Ove go­di­ne je uda­rio na te­me­lje tran­sa­tlant­skih od­no­sa, sve šo­ki­rao bru­tal­nom kri­ti­kom Evro­plja­na ko­je is­klju­ču­je iz pre­go­vo­ra o traj­nom pre­ki­du ra­ta i od­bio da se sa­sta­ne sa ne­mač­kim kan­ce­la­rom Ola­fom Šol­com.

Tra­di­ci­o­nal­ni skup, tre­ći put za­re­dom po­sve­ćen bu­duć­no­sti Ukra­ji­ne, za­vr­šen je pod sen­kom Ven­so­vog go­vo­ra ko­ji no­si po­ten­ci­jal pre­o­bli­ko­va­nja glo­bal­nih od­no­sa po za­mi­sli­ma Do­nal­da Tram­pa.

Or­ga­ni­za­to­ri min­hen­skog sku­pa su oče­ki­va­li so­li­dar­nost sa Ukra­ji­nom, a ume­sto to­ga su do­bi­li Ven­so­vu po­pu­li­stič­ku po­dr­šku Tram­po­vom pla­nu da to­kom na­ja­vlje­nog sko­rog su­re­ta sa Pu­ti­nom obez­be­di tra­jan mir ko­ji bi, po mi­šlje­nju Evro­plja­na, na­gra­dio Mo­skvu, a Ki­jev ka­znio gu­bit­kom te­ri­to­ri­ja.

Va­šing­ton je već po­slao u Ri­jad dr­žav­nog se­kre­ta­ra Mar­ka Ru­bi­ja, se­kre­ta­ra za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost Maj­ka Val­ca i bli­sko­i­stoč­nog iza­sla­ni­ka Be­le ku­će Sti­va Vit­ko­fa ko­ji sa ru­skim zva­nič­ni­ci­ma tre­ba da pri­pre­me sa­mit. Ukra­jin­ski pred­sed­nik ni­je po­zvan, što ve­ći­nu li­de­ra EU do­dat­no uve­ra­va da Tramp i Pu­tin na­me­ra­va­ju da u iz­me­nje­nom sve­tu po­no­vo is­cr­ta­ju bez­bed­no­sni pej­zaž Evro­pe.

„Ve­ro­vat­no će bi­ti vr­lo, vr­lo, vr­lo te­ško”, iz­ja­vio je Ze­len­ski. „Da li je Ame­ri­ci po­treb­na Evro­pa kao tr­ži­šte? Da, ali kao sa­ve­znik to ne znam”, raz­o­ča­ra­no je on mo­gao da kon­sta­tu­je po­sle su­sre­ta sa Ven­som.

„Ka­ko bi od­go­vor bio da, Evro­pi je neo­p­ho­dan je­dan glas, a ne de­se­ti­ne raz­li­či­tih. Na­ma je neo­p­hod­no po­ve­re­nje u sop­stve­nu sna­gu ka­ko dru­gi ne bi ima­li iz­bor, već da re­spek­tu­ju evrop­sku moć. Bez evrop­ske ar­mi­je, to je ne­mo­gu­će.”

Da li Evro­pa ima sna­gu da re­a­li­zu­je sta­ru ide­ju fran­cu­skog pred­sed­ni­ka Ema­nu­e­la Ma­kro­na, ko­ji je u Pa­ri­zu hit­no oku­pio li­de­re EU, plus bri­tan­skog pre­mi­je­ra, ka­ko bi se raz­mo­trio mo­gu­ći ko­laps tra­di­ci­o­nal­nih pre­ko­a­tlant­skih od­no­sa i is­klju­či­va­nje Evro­plja­na iz pre­go­vo­ra o mi­ru u Ukra­ji­ni?

Pu­ti­no­vo od­ba­ci­va­nje post­hlad­no­ra­tov­ske bez­bed­no­sne struk­tu­re Evro­pe u Min­he­nu 2007. bi­lo je, na ne­ki na­čin, na­ja­va ra­ta u Ukra­ji­ni ko­ji on i Tramp sa­da po­ku­ša­va­ju da za­vr­še bez Evro­plja­na.

Go­vor ame­rič­kog pot­pred­sed­ni­ka, pro­pra­ćen gla­snom ti­ši­nom u ho­te­lu „Ba­je­ri­še Hof”, po­ka­zao je da se raz­mi­mo­i­la­že­nja SAD i Evro­pe ne ti­ču sa­mo rav­no­mer­ni­je ras­po­de­le tro­ško­va za od­bra­nu unu­tar NA­TO ili pri­ro­de bu­du­ćih bez­bed­no­snih iza­zo­va Ru­si­je, već na­me­re „no­vog še­ri­fa u gra­du” da pot­pu­no pot­či­ni Evro­pu i pre­da je u ru­ke de­snim po­pu­li­sti­ma i na­ci­o­na­li­sti­ma.

Za­što bi se min­hen­ska kon­fe­ren­ci­ja ba­vi­la voj­nim bu­dže­ti­ma ka­da je Evro­pa iz­gu­bi­la svoj put i ni­je ja­sno ko­ga i šta bra­ni, pro­vo­ka­tiv­no je pi­tao Vens. Naj­ve­ća opa­snost po Evro­pu ni­su Ru­si­ja ili Ki­na, re­kao je, već „opa­sno­sti iz­nu­tra” – što je re­pli­ka Tram­po­vih „ne­pri­ja­te­lja iz­nu­tra” zbog ko­jih osvet­nič­ki či­sti fe­de­ral­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju po­sta­vlja­ju­ći svo­je lo­ja­li­ste.

Po­ru­ka je ne­dvo­smi­sle­na. NA­TO je osno­van kao iz­raz ame­rič­ke od­luč­no­sti da bra­ni za­jed­nič­ke vred­no­sti Za­pa­da, a uko­li­ko se te vred­no­sti vi­še ne de­le, on­da NA­TO gu­bi svo­ju etič­ku vred­nost – eho je Tram­po­vih pret­nji da će na­pu­sti­ti ali­jan­su.

Tram­pa i Pu­ti­na spa­ja­ju spo­ne auto­ri­tar­no­sti i že­lje za do­mi­na­ci­jom. Re­spekt za pred­sed­ni­ka Ki­ne, raz­u­me­va­nje za Pu­ti­na. Evro­plja­ni su „ma­li igra­či”, ka­ko je šef Be­le ku­će po­ka­zao i to­kom pr­vog man­da­ta.

Na­čin na ko­ji je Vens kri­ti­ko­vao Evro­pu oko mul­ti­kul­tu­ra­li­zma, glo­ba­li­zma, mi­gra­ci­je ili gej pra­va, is­klju­ču­ju­ći Ru­si­ju od kri­ti­ka, uka­zu­je da je Va­šing­ton u naj­bo­ljem slu­ča­ju oda­brao da bu­de ne­u­tra­lan iz­me­đu ru­skih i evrop­skih vred­no­sti. Raz­ot­kri­va se da se ame­rič­ko uda­lja­va­nje od Evro­pe ma­nje ti­če izo­la­ci­o­ni­zma, tr­go­vi­ne ca­ri­na ili ras­pra­va da li Pu­ti­nu tre­ba ve­ro­va­ti, a vi­še su­štin­skog ide­o­lo­škog pre­ko­a­tlant­skog raz­la­za. Bez­bed­nost Evro­pe iz­la­zi iz Tram­po­vog pri­o­ri­tet­nog fo­ku­sa.

Evro­plja­ni su za­pre­pa­šće­no slu­ša­li Ven­so­vu ti­ra­du. Pi­ta­ju se da li je Tramp po­u­zdan part­ner. Naj­o­štri­ji od­go­vor da­la je še­fi­ca evrop­ske di­plo­ma­ti­je Ka­ja Ka­las re­či­ma da ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja da­je Ru­si­ma „sve što že­le i pre pre­go­vo­ra. Uko­li­ko se spo­ra­zum sklo­pi iza na­ših le­đa, jed­no­stav­no ne­će funk­ci­o­ni­sa­ti. Za nje­go­vu im­ple­men­ta­ci­ju neo­p­hod­ni su Evro­plja­ni i Ukra­jin­ci”.

Tramp raz­bi­ja je­din­stve­ni NA­TO front oko Ukra­ji­ne. Pre­ti da će na­pu­sti­ti ali­jan­su. Mo­žda bi i tre­ba­lo. To bi Evro­plja­ne pri­mo­ra­lo da se oku­pe i pre­u­zmu sud­bi­nu u sop­stve­ne ru­ke.