Neophodna je strategija zapošljavanja

U Srbiji je krenulo i zapošljavanje, a i donošenje strateških odluka na tržištu rada. Donete su i strategije i regulative. U Evropi, a time i u našoj zemlji, dolazi do starenja stanovništva, što se odražava i na tržište rada. EU je donela plan od 99 milijardi evra, kako bi pomogla ovom tržištu. Poslodavcu je sada skupo da menja starog radnika za novog, mladog, iako to mora da uradi. Prvo se poslodavac pita šta novi radnik ume da radi, u čemu je vešt. Drugo, ima radnika s tim sposobnostima koje se traže, ali on je pri kraju radnog veka. Treće, sada poslodavac mora da angažuje starog radnika da obučava novog, što mu stvara trošak, a i gubi vreme.

EU mora da se suoči s nezavidnom pozicijom u njenim tržišnim uslovima da, na primer, ima više od 10 odsto mladih u EU, koji nisu ni na obuci, ni u sektoru obrazovanja, niti na tržištu rada. To ne mimoilazi i našu državu. Rešenje bi bile dokvalifikacije, prekvalifikacije i razvijanje svesti o doživotnom učenju. Stanovništvo države Srbije nestaje, što se vidi iz popisa u popis. Imamo i situaciju da radnici na pojedinim radnim mestima imaju kvalifikacije iz obrazovanja koje su iznad onih koje zahteva to radno mesto, da stari ne mogu da uče nove tehnologije i teško se snalaze s tim, a to su veštine potrebne za sadašnje uslove rada.

NSZ i država moraju da nađu rešenje za buduća radna mesta usmeravajući obrazovanje u pravcu unapređenja savremenog tehnološkog učenja i unapređenog razvoja svesti građana Republike Srbije. Ali ne da donose odluke od slučaja do slučaja, nego treba tačno utvrditi koje su to delatnosti koje se najviše traže, koliko ljudi može da se zaposli u toj branši, kako usmeriti obrazovanje u tom smeru, koje stare delatnosti su nam potrebne, kao i koliko one mogu da prihvate radnika, gde je moguća njihova obuka i obrazovanje, a ne da imamo „fabrike” diploma, a da posle bude sto ekonomista na konkursu za jedno radno mesto.

Miloš Matović,

Čačak