Nostalgični povratak u grad na Begeju

„Miodrag Tabački – život i delo” naziv je retrospektivne izložbe u čijem fokusu je bogat umetnički opus akademika Miodraga Tabačkog, doajena naše scenografije i kostimografije. Postavka koja odnedavno krasi Salon Narodnog muzeja Zrenjanina priređena je povodom šest decenija od mature u Zrenjaninskoj gimnaziji i njegovog nostalgičnog rastanka sa gradom na Begeju. Kroz 54 panoa predstavljeni su život, školovanje, scenografije i kostime, profesorski univerzitetski rad, kao i nagrade i priznanja ovog maga umetnosti. Izložbu, koja će biti otvorena do 15. marta, prate originalni pripremni radovi za pozorišne predstave: scenografije i kostimi, kao i likovni radovi koji su nastajali tokom njegovih gimnazijskih dana i studija.

Radovi Miodraga Tabačkog smatraju se vrhunskim ostvarenjima. Autor je više od 300 scenografija i 100 kostimografija za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave. Rođen u Kikindi, Miodrag Tabački potiče iz porodice Tabački koja važi za jednu od najstarijih porodica u Zrenjaninu. Otac Ljubomir bio je profesor istorije, a majka Zorica učiteljica. Odakle oni u Vojvodini, ovako je Mića Tabački objašnjavao za „Politiku”:

– Kao istoričar, moj otac je proučio naše stablo: naši preci su zapravo bili esnaf tabaka. Tabaci su kožari i vode poreklo iz južne Srbije odakle su došli u Vojvodinu, a u Prizrenu postoji i danas Tabačka čaršija. Moji preci su zapravo bili krznari. Po svojoj profesiji su dobili prezime i od kada je pisanih knjiga u Zrenjaninu, odnosno Velikom Bečkereku, od tada je i prezime Tabački u tom gradu.

Još dok je bio dečak videlo se, kako beleži Jasmina Tutorov autorka teksta kataloga izložbe, da je kreativnist ukodirana u njegovo biće. Pustolovina umetnosti budila je u maštovitom Miodragu Tabačkom nezasitu radoznalost, pa je pravio svoje „autorske” pozorišne predstave po dvorištima, svirao nekoliko instrumenata, osvajao nagrade u pevanju, igrao u folkloru, pisao i objavljivao pesme, slikao…

Iz Zrenjanina odlazi u Beograd gde je, posle završenih studija definitivno ušao u svet pozorišne magije. Početak karijere obeležila je više nego uspešna saradnja sa Ljubišom Ristićem. Ovaj „dvojac” večito mladih, talentovanih, smelih ljudi, sa pomalo „ekcentričnim“ kreativnim idejama, laserski je prodro i na prepad osvojio pozorišni prostor tadašnje Jugoslavije. Tokom karijere Tabački je sarađivao sa značajnim rediteljima, od Dejana Mijača, Miroslava Belovića, Vide Ognjenović, Slobodana Unkovskog, do Dušana Jovanovića, Jagoša Markovića, Egona Savina, Kokana Mladenovića...

– Svaka njegova nova scenografija lucidni je pomak od već viđenog, crpljenog iz predela koji ne priznaje modele za opštu upotrebu, nikakav kliše, nego kroz promišljanje dela i praćenje njene idejne niti, uvek iznova otvara nove prostore imaginacije, koja nije opis nego atmosfera, stanje, duh predstave. Metaforičnim značenjima i aluzijama scenografskih rešenja Tabački omogućava uvid u slojevitost dela i njegovih ideja. Po nekom specijalnom kreativnom ključu njegovi vizuelni radovi često usmeravaju pozorišnu predstavu ka nekom dubljem značenju – konstatuje Jasmina Tutorov.

Najdraže scenografije, svakako su mu u delima: „Karmina Burana”, „Pozorišne iluzije”, „Bure baruta”, „Igrajte tumor u glavi”, „Pučina”, „Otelo”, „Cement”, „Mikelanđelo”, „Danteova smrt”, „Švabica”, „Hamlet”, „Don Žuan”, „Saloma”, „Tartif”, „Per Gint”...

Bitan deo profesionalnog života Miodraga Tabačkog jeste i uvođenje mladih u svet pozorišne magije. Radio je na Fakultetu dramskih umetnost u Beogradu, predavao je budućim rediteljima scenografiju. Njegovo široko i produbljeno znanje bilo je za ove mlade ljude više nego dragoceno. Poznat je i po tome što je sa svakim studentom radio i individualno, išao s njima na pozorišne predstave, osmišljavao scenografije za njihove režije na akademiji a kasnije, kad su počeli svoj profesionalni rad sa mnogima i sarađivao. Pored FDU u Beogradu, radio je i na i na Akademiji na Cetinju i na mnogim univerzitetima u inostranstvu, najviše u Velikoj Britaniji i SAD.

Zrenjaninski zavičajac, nostalgični Miodrag Tabački u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović” u Zrenjaninu, scenografski je osmislio samo sedam predstava, a neke je i „obukao” kostimima. Vatreno krštenje, bilo mu je upravo u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, gde je realizovao svoju prvu, profesionalnu pozorišnu scenografiju. Bila je to davne 1973. godine i to baš predstava „To se nikad ne zna” Džordža Bernarda Šoa u režiji Ljubiše Ristića.

– Barokna vizuelna kompozicija scene, koja će biti obeležje najvećeg dela njegovih kasnijih scenografskih rešenja, javlja se već tada, u prvoj njegovoj scenografiji. Velika je šteta što je Miodrag Tabački, mag scene i zrenjaninski nostalgičar, tako malo radio u Talijinoj kući grada na Begeju. On je uvek bio raspoložen da dođe, ali nije pozivan. Zašto je to tako bilo, a na štetu pozorišta i grada, ostaje otvoreno pitanje. Miodrag Mića Tabački je, sada i ovde, među Zrenjanincima, okružen otiscima svojih ostvarenja. Srećom, ne samo uramljen u ovaj panoptikum prostorno-vizuelnih posveta i preduslova teatarske ukupnosti, već i kao živi i živući klasik scene Zrenjanina, pokrajine, Srbije i sveta. U gradu koji mu ipak i konačno, stidljivo i štedro uzvraća na darovima – zaključuje Jasmina Tutorov.