Tapije u kamenu Starog Vlaha

Nova Varoš – U brdima i visovima starovlaške vetrometine još se mogu sresti ljudi starinskog kova, retki preostali s davnašnjim zanimanjima: kolibari, vodeničari, lučari, rabadžije, drvoseče... Ovi istrajni planinci, sudbinom vezani za ognjišta i sela na izdisaju, ne posustaju ni kada od ćudljive prirode u zabiti otimaju letinu s njiva i pašnjaka na kamenu.

Priče o tim neobičnim ljudima i događajima, zapisane tokom višedecenijskih traganja Starim Vlahom za novinskim temama, sada je sabrao u knjigu „Tapije u kamenu” (perom i slikom kroz Stari Vlah) neumorni novovaroški novinar Dragoljub Gagričić. Tu je u šest poglavlja smestio mnoštvo tih reportaža objavljenih u nekoliko novina, da ove planince starog kova i njihove navike ne odnese zaborav.

A starovlaškom visijom nekad je išla granica između kneževine Srbije i Otomanskog carstva, što je na gorštake ostavilo traga. O tome u uvodu knjige piše autor: „Za pamćenje i u amanet ostala su predanja koja drže vezu sa precima na ’staroj granici’, onoj kroz isti narod, gde nikad nije bila. Još se pripoveda kako su noću iz mlade kneževine kradomicom i lukavstvom pomerali međe prema Uvcu, kulukom i kamenom zidali bedeme da spreče nalet kuge. S druge strane karaule zeblo se od osvete i zuluma, spremali su se zavežljaji i nejač za bekstvo, čekajući slobodu sa Javora. O sudu vremena svedoče ožiljci života, otkrivaju gorčinu u duši ratnika. Iz mahovine okamenjene vojske ukraj puteva izranjaju slova tuge, opominju da smo junake koji ispuniše zavet otadžbini najviše izneverili zaboravom!”

U tom novinarskom putešestviju perom i slikom po Starom Vlahu, pored priča o planincima neobičnih zanimanja, hrabrim ratnicima, okamenjenim letopisima, ima i zapisa o nestajanju pred naletom novog vremena onoga što je narodu vekovima služilo.

Jedan od takvih je „Ćuprija na dnu jezera”, o kamenom lučnom mostu preko Uvca (iz 15. ili 16. veka) kod sela Radijevići na karavanskom putu Nova Varoš – Sjenica, potopljenom 1978. zbog – kilovata. Taj vitki prelaz, svedok stoleća, spajao je dve obale sve dok nije ostao pod vodom punjenjem akumulacionog jezera Hidroelektrane „Uvac” 1978. godine. Poslednji radovi na ovom mostu pred potapanje ovekovečeni su pojedinim fotosima. „Otkad se most preselio u priče i legende, uspomenu na delo starih neimara čuvaju fotografije nekoliko autora. Među njima i one uhvaćene objektivom Mirka Kovačevića, profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koje je darovao Rezervatu ’Uvac’”, beleži Dragoljub Gagričić.

A u pogovoru te Gagričićeve knjige Milomir Kragović piše: „Knjiga ’Tapije u kamenu’ predstavlja mnogo više od reporterskih zapisa. Ona je i vodič za putnike namernike, putokaz za sve one koji su zaboravili odakle su, ali i vredan dokument o ljudima, neobičnostima, putevima, stranputicama, radovanjima, tugovanjima, zabludama, ožiljcima, grehovima, raskršćima... A sve iz pera čoveka čija je emocija prema Starom Vlahu utkana u svaku zapisanu reč.”