Izvor vode „za univerzalnu upotrebu"

Mramorak – Pre table sa imenom sela, na ulazu u Mramorak, putnika druga tabla obaveštava da je ušao na područje Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara”. Tako selo neobičnog imena i slavne istorije ima povlašćeni položaj da uživa u ruži vetrova, za koju kažu da je najsličnija onoj zlatiborskoj, dok iz utrobe banatske crnice, na obodu naselja, šiklja, uveravaju ovde, lekovita voda.

Nije preterano reći, a to potvrđuje i „navala” na izvor iz kog, prema analizama, ali i čvrstom verovanju meštana, ima svega blagorodnog, sem gvožđa. Tako njegove blagodati najviše uživaju Mramorčani, ali kad im je usput svrate i Pančevci, Beograđani, komšije iz okolnih mesta, vikendaši iz Peska...

„Voda je dobrog kvaliteta, mnogo bolja nego ona iz česme, koja se žuti. Nosili smo mi svojevremeno uzorke u ’Hemofarm’ i pokazalo se da je izuzetnog sastava, osim što je nađeno da joj manjka gvožđa. Za razliku od komšijske u Dolovu, a za koju važi da je dobra za vid, ova naša je za univerzalnu upotrebu”, kaže Slobodan Draksin, dok jedan kolega iz reda koji se samo produžava deli iskustvo da je eksperimentisao tako što je ovu vodu držao u kanistru godinu dana „i ništa se nije promenila – ni izgled ni ukus”.

Vremena za priču sa novinarima ima još, jer je već formirana kolona, a stalno pristižu, što kolima, što peške, i novi naoružani balonima i flašama koje treba napuniti. „Vodu sa česme ne pijem uopšte. Odnesem balon vode u vikendicu ’u pesak’ i tri meseca ne vidim nikakve promene. Kod kuće nam je veš-mašina puna kamenca, a sudovi se teško peru, jer voda iz vodovoda ne valja”, dok s kraja reda neko dobacuje „da mu ova izvorska voda odgovara za stomak”.

Svi su ovde sabrani kraj izvora koji je pre nekoliko godina uređen, dok u mesnoj kancelariji naglašavaju i da je zaštićen projektom vrednim dva miliona dinara. Sada je tu mali amfiteatar i klupe, sa idejom da se oni koji potegnu put malo odmore, ali i da porazgovaraju, kakav je red na ovakvim mestima. Ipak, imaju ovde i nekih primedbi na urađeno. Sagovornici skreću pažnju na pravac vetrova i da je izvor ostao nezaštićen od jake banatske košave, pa za lošijeg vremena, iako je mali amfiteatar pokriven, tvrde, ovde se ne može boraviti.

Od istorije ovog parčeta južnog Banata podatke sa nama deli meštanin Rasim Halilović, koji priča da je mramorački izvor upisan u topografske karte još u 13. veku, a da voda izvire sa dubine od čak 120 metara, što znači da prolazi kroz ilovaču i da je sto posto čista. Kako doslovce kulja neprekidno, kao da je gura pumpa, pitamo kuda i kako sve to odlazi...

„Nekada je ova izvorska voda punila i ribnjak, a dalje uz sam put na izlazu iz sela formirala se prilično velika ’bufi bara’, tako su je zvali, pa su ljudi i pecali. Kasnije je na tom potezu bilo građevinskih radova na infrastrukturi i sve je zatrpano, ali voda, zna se, uvek nađe svoj put, pa sada malim kanalima, ipak, stiže do jezera Kraljevac”, objašnjava Halilović.

U pričama, kako je nekada bilo, pamti se da je mnogo pre no se mramorački izvor pročuo o njemu brinuo i sam ga održavao meštanin Stojan Zeman, a u novije vreme, zabeležen je aktivizam ovdašnjeg Dobrovoljnog vatrogasnog društva, čiji članovi su lokalitet u nekoliko navrata očistili.