Evroliga odškrinula vrata ruskim klubovima

U svetlu novih političkih događaja i nagoveštaja da bi rat između Rusije i Ukrajine uskoro mogao da bude okončan, neke sportske organizacije su nagovestile da bi uskoro mogle da ukinu sankcije ruskom sportu.

Jedna je to već i u činila pre nedelju dana. U pitanju je jedna od vodećih svetskih organizacija za promociju borilačkih sportova „Glori”, koja je saopštila da ne postoje više ograničenja za ruske i beloruske borce. Ova organizacija je, sledeći preporuke Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), pre nepune tri godine uvela sankcije sportistima ove dve zemlje.

Još jedna vrlo važna vest za ruski sport stigla je proteklih dana iz Evrolige, od njenog izvršnog direktora Gorana Šašića, koji je u izjavi za TASS rekao da očekuje da će se ruski klubovi uskoro vratiti u ovo najbolje evropsko klupsko takmičenje u košarci…

‒ Kada su suspendovani ruski klubovi, kad su me pitali koliko će to da traje, odgovorio sam da će biti isti slučaj kao i sa Jugoslavijom. U poslednjih 48 sati videli smo velike promene u geopolitici. Ukoliko ste primetili, Evroliga je najavila proširenje na 20 klubova. Sad ja vas pitam zašto se poteže to pitanje. Sada ima 18 klubova, taman za dva da se vrate iz Rusije. Mislim da će se ruski timovi uskoro vratiti – kazao je Šašić, a ko može bolje od Srba da oseti svu muku kroz koji je ruski sport prošao protekle tri godine.

Jedan od dva ruska kluba koja će se vratiti u Evroligu sigurno će biti moskovski CSKA, koji ima A licencu. Ruska košarka, koja je i košarkaški i finansijski mnogo dala ovoj ligi, ima mnogo razloga da bude ogorčena na nju.

Od početka sukoba u Ukrajini, mnogi politički i sportski autoriteti vodili su hajku protiv ruskog sporta, pa čak i oni koji su se pozivali na olimpijska načela. Činili su to i nekadašnji olimpijci. A podsetimo da prema Olimpijskoj povelji politika ne bi trebalo da se meša u sportu, a da je bavljenje sportom ljudsko pravo, gde svaki pojedinac mora da ima mogućnost da se bavi sportom, bez diskriminacije bilo koje vrste, dok sportske organizacije treba da primenjuju političku neutralnost.

Neki su otišli toliko daleko da su sport nazivali Putinovom „platformom za promociju smrti”. Pod takvim pritiskom poklekao je i MOK, pa je tako na Olimpijskim igrama u Parizu prošlog leta učestvovala tek šačica ruskih sportista i to bez nacionalnih obeležja.

Za razliku od naših sportista u vreme sankcija UN prema SR Jugoslaviji (1992–1995), koji su u Barseloni 1992. nastupali kao IOP, bez nacionalnih obeležja (Indipendent olimpik partisipants – nezavisni olimpijski učesnici), Rusija i Belorusija su se pojavile u Parizu kao AIN (Pojedinačni neutralni sportisti).

– Shodno našoj tradiciji i našoj misiji, ne možemo da kažnjavamo sportiste za postupke njihovih lidera. Zato im dozvoljavamo da učestvuju pojedinačno kao neutralni sportisti, ali ne mogu da učestvuju na paradi sa delegacijama – izjavio je u susret Igrama u Parizu predsednik MOK-a Tomas Bah, verovatno i sam svestan – kao nekadašnji olimpijac – da to što priča nije sasvim u skladu sa olimpijskim načelima.

Na Igrama u Parizu 2024, takmičilo se svega 15 ruskih sportista, u tenisu (sedam), kajaku (tri), biciklizmu (tri), plivanju (jedan) i trampolini (jedan), dok je olimpijski tim Rusije u Tokiju 2021. imao 335 člana. Neki ruski mediji su početkom prošlog leta preneli da je 21 sportista iz njihove zemlje, uglavnom u rvanju i džudu, odbio da se takmiči u Parizu, uprkos tome što su dobili dozvolu MOK-a. Nacionalni savezi u ta dva sporta obrazložili su to time što je MOK zabranio učešće nekim od njihovih najboljih sportista.

Očigledno je da je MOK, pod pritiskom politike, povlačio mnoge poteze koji nisu u skladu s njegovim temeljnim dokumentom, Olimpijskom poveljom, koja kaže da su „sportske organizacije u okviru olimpijskog pokreta dužne da primenjuju političku neutralnost”, i što je možda najznačajnije kada se uzme u obzir situacija u kojoj su nalaze ruski i beloruski sportisti – „Olimpijske igre su takmičenja između sportista u pojedinačnim ili timskim disciplinama, a ne između zemalja.” Dakle, kazniti zemlju je jedno, a sportistu nešto sasvim drugo.

Srpski sportisti najbolje znaju koliko je bezumna i previsoka cena sankcija prema sportu i koliko su neke godine (one najbolje) nenadoknadive. Plejada vrhunskih ruskih sportista, od kojih su desetine najbolje na svetu u svojim sportovima, propustila je čitav olimpijski ciklus. Ugašeni su mnogi sportski snovi onih koji nisu imali nikakve veze s ratom, niti su na bilo koji način potpirivali mržnju prema zaraćenoj strani.

ANTRFILE

Perišić: Nije isto kao s Jugoslavijom

U nedavnom razgovoru za „Politiku”, nekadašnji generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK) Đorđe Perišić, objasnio je kakva je razlika između olimpijskih igara na kojima su pod sankcijama bili naši sportisti (Barselona 1992) i onih kada su ispaštali Rusi i Belorusi (Pariz 2024):

‒ Postoji jedna suštinska razlika između onoga što je doživeo naš sport i ovoga što se danas događa Rusima i Belorusima. Njih je zaustavio MOK, a nas Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovo što se događa Rusima i Belorusima vratilo me je u vreme kada smo mi sa našim timom učestvovali u Barseloni i svemu što je tome prethodilo… Odluku o našem izopštavanju doneo je Savet bezbednosti, izglasavanjem Rezolucija 757, 30. maja 1992, dva i po meseca pre početka Igara. Ta rezolucija nama ništa nije branila, ali je obavezivala sve članice Ujedinjenih nacija i ostale sportske federacije da sportistima Jugoslavije onemoguće takmičenje dok sankcije UN važe. Ta rezolucija mogla je da bude sprečena da su Rusija i Kina stavile veto, ali nisu. One se nisu izjašnjavale protiv rezolucije i tako je našem sportu stavljena omča oko vrata.