Dok Peking slavi „Dipsik", Vašington ga istražuje

Kada je 2017. godine program „alphago”, na bazi veštačke inteligencije (VI), pobedio najboljeg igrača na svetu u kineskoj drevnoj igri „go”, Peking je postavio ambiciozan cilj da do 2030. postane svetski lider u oblasti veštačke inteligencije. Na krilima tog entuzijazma pre nekoliko nedelja se pojavila kineska firma „Dipsik” sa svojim jezičkim modelom veštačke inteligencije, koji, na upit korisnika, može da rešava složene matematičke probleme i odgovara na pitanja na istom nivou kao i najbolji američki rival – čet dži-pi-ti kompanije „Open AI”. Sve to je koštalo manje od šest miliona dolara, naspram nekoliko stotina miliona dolara koliko je u razvoj svog modela uložila kompanija iz Silicijumske doline.

Uticajni tehnološki investitor Mark Andresen nazvao je kineski model „jednim od najneverovatnijih i najimpresivnijih dostignuća” koje je ikada video, dok je američki predsednik Donald Tramp rekao da je to poziv na buđenje.

„Ovih dana čitam o kineskoj kompaniji koja je napravila brži model veštačke inteligencije za mnogo manje para. To je dobro, jer mislim da nije potrebno trošiti ogroman novac. Pokretanje ’Dipsika’ treba da bude poziv da se probudi naša industrija kako bismo se fokusirali da pobedimo u toj trci jer imamo najbolje naučnike u svetu”, priznao je Tramp.

Posle početne zatečenosti uspehom „Dipsika”, vodeći američki tehnološki velikaši „Majkrosoft” i „Open AI” sada istražuju da li je kineska kompanija na nelegalan način prikupila podatke čet dži-pi-tija, a stižu i kritike zbog cenzure. Na primer, ukoliko „Dipsik” pitate šta se dogodilo na Trgu tijananmen u Pekingu 1989. godine, program će vas zamoliti da promenite temu.

Američki mediji izveštavaju o tome da bi uspehom „Dipsika” vlada morala hitno da se pozabavi, jer najnapredniji VI proizvodi Sjedinjenih Država možda više neće moći da se takmiče sa jeftinijim kineskim alternativama. „Forin polisi” piše da bi, ako se ti strahovi obistine, Kina bila u boljoj poziciji da širi modele koji potkopavaju slobodu govora i cenzurišu neugodne istine koje ugrožavaju političke ciljeve njenih lidera, ali i dodatno unapređuje kineske geopolitičke ciljeve. Ono što je privuklo najveću pažnju Vašingtona i federalnih agencija jeste činjenica da aplikacija „Diksik”, koja je trenutno na prvom mestu po broju preuzimanja na prodavnici „App Store”, prikuplja podatke o korisnicima i njegovim aktivnostima na smartfonu, te ih šalje na servere u Kinu. Ipak tim programera koji stoji iza „Dipsika”, baš kao i u slučaju „Tiktoka”, navodi da ne dele nikakve informacije sa vladom, iako im američke kolege u tome mnogo ne veruju zbog strogih kineskih zakona o informatičkoj bezbednosti.

Iz ugla Pekinga, veštačka inteligencija zauzima posebno mesto u viziji o kineskom usponu, sa svojim potencijalom da pomogne zemlji da prevaziđe neke od najvećih izazova, poput opadajuće radne snage. Ali i u modernizaciji vojske, uključujući autonomno oružje i strategije na bojnom polju.

I za razliku od vodećih američkih kompanija koje koriste skuplji i zatvoren softver, „Dipsik” koristi „open-source” model, što znači da svako može analizirati njegov kod i koristiti njegovu tehnologiju. Kina nastoji da se pozicionira kao dobronameran globalni partner za zemlje u razvoju, spreman da podeli svoje znanje, pri čemu je predsednik Si Đinping nedavno na samitu zemalja G20 naglasio da veštačka inteligencija ne bi trebalo da bude „igra bogatih zemalja i elita”. On je tada pozvao na više međunarodnog upravljanja i saradnje u oblasti veštačke inteligencije (VI) i obećao pomoć zemljama globalnog Juga za dobijanje većeg pristupa naučnim i tehnološkim inovacijama.

Iako je „Dipsik” pokazao da bi Kina mogla učiniti VI jeftinijom i dostupnijom svima, ključno pitanje ostaje kako će Komunistička partija upravljati rastom tehnologije koja bi jednog dana mogla postati toliko napredna da bi ugrozila njene interese – i kontrolu nad društvom, smatra Met Šihan, istraživač kineske VI industrije u Karnegi fondaciji za međunarodni mir.

Regulacija veštačke inteligencije u Kini varirala je tokom godina, u zavisnosti od procene vlasti o snazi i slabostima zemlje u tom sektoru. Kada je vlada 2022. godine postala zabrinuta da je zaostala za SAD nakon lansiranja čet dži-pi-tija, zauzela je manje restriktivan pristup, što je omogućilo firmama poput „Dipsika” da napreduju.