Saputnici medveda

Bez halabuke, jedan "savez voljnih", kakav je onaj nevoljno angažovan uz SAD u Iraku, sprema se i za teren malo udaljeniji, na Kavkazu i u centralnoj Aziji – međutim, ovog puta ne u koaliciji s orlom, već sastavljen od saputnika ruskog medveda. Sprema ga Moskva, za mirovne i bezbednosne misije unutar sopstvenog geostrateškog prostora. Kao prvo, za trenutak kada se unutar OEBS-a i drugde uskoro bude postavilo pitanje daljeg prisustva njenih "mirovnih snaga" u Abhaziji i Južnoj Osetiji, samoinicijativno osamostaljenim teritorijama koje ne priznaju vlast Gruzije.

S govornice evropskog foruma Gruzija uzastopno ponavlja zahtev da Rusi, koji su u Abhaziji već duže od deset godina, pođu već jednom kući, a da mesto i misiju "mirovnjaka" preuzme neko drugi. Želi se reći neko neutralniji. Mada, priželjkuje Tbilisi – najbolje neko s malo više simpatija prema Gruziji.

Pominjana je, na primer, Ukrajina, u kojoj se pod uticajem izbora za Vrhovnu radu Ukrajine klatno ponovo vratilo u polje unutrašnje političke prevage "oranžista" (prozapadnih).

Ukrajina je stožer GUUAM – političkog, ekonomskog i bezbednosnog okupljanja Gruzije, Ukrajine, Uzbekistana, Azerbejdžana i Moldavije, obrazovanog (1999) pravcem geostrateške ose NATO-a: Baltik–Crno more–Kaspijsko jezero. Samo, operativno "skraćen" u međuvremenu za jedno "U", iskakanjem iz proameričkog voza predsednika Karimova u Uzbekistanu.

Formalno, uzbečki inicijal i dalje je tu, ali "umrtvljen". Karimov bojkotuje samite.

Dakle, u slučaju da u kritično šah-polje Kavkaza uskoči figura GUUAM (makar i s "umrtvljenim drugim U"), Gruzija bi eventualno dokazala ono što je (2005) obećao predsednik Sakašvili – da je "sposobna da sama iz kandži kopca istrgne Abhaziju".

Računa, "neki drugi" nadzornici mira lakše bi se sklonili s puta njenim bolje uvežbanim trupama.

Insistiranju šefa Gruzije aplaudira se u Azerbejdžanu i Moldaviji. I Azerbejdžan bi na isti način rado povratio suverenost nad otcepljenim Nagorno-Karabahom, a Moldavija nad tzv. Pridnjestrovskom republikom.

Rusija ne prihvata razgovor o zameni mirovnih snaga. Moskva se poziva na sporazum iz Sočija devedesetih, iz vremena izgubljenih ratova Gruzije protiv separatista, kada je pozvana da zaustavi njihove, u tom trenutku jače, snage. "Paragraf" dokumenta kaže – Rusija će povući "mirovne snage", međutim, tek uz saglasnost strana potpisnica. Nikako na jednostrani zahtev!

Ipak, čini se da Kremlj sprema i rezervni potez. Možda pobuđen insistiranjem Evrope da se u ruskom ešelonu, rame uz rame s njima, pronađe mesta "još i za druge". Očekujući spisak tih "drugih", eventualno s kandidatima zemalja GUUAM, Moskva je u Dušanbeu (u Tadžikistanu) pozvala da se u "mirovnjake" uključe i članice njenog pakta – Organizacije potpisnica ugovora o kolektivnoj bezbednosti: Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan.

 "Oduvek smo želeli da u tom poslu učestvuje više zemalja", citiran je Lavrov.

Teško je reći koliko je koji od ovih kandidata oran za ponuđeni posao, ali angažman nije bez nadoknade. Putin je obećao da će članice Ugovora o kolektivnoj bezbednosti zauzvrat dobiti od Moskve jeftinije oružje i opremu. Po ceni po kojoj se oružje prodaje armiji Rusije. U svakom slučaju, sporazum o pripremi kontingenata za eventualne "mirovne misije" sada je tu. Štaviše, i duh međusobne solidarnosti članica skoro istovetan onom koji vlada unutar GUUAM – da priskoči svak svome. Predvidljivo je šta će u tom smislu o saputnicima ruskog medveda i njihovoj mogućnoj misiji u Gruziji uskoro reći OEBS.