„Zlatni medved" otišao u Norvešku

75. BERLINALE

Dubravka Lakić

Berlin – Poslednji film iz trilogije „Ljubav”, „Seks” i „Snovi” norveškog scenariste i reditelja Daga Johana Haugeruda, odlukom žirija kojim je predsedavao američki autor Tod Hejns, osvojio je „Zlatnog medveda” 75. Berlinskog festivala.

Haugerudov „Snovi (Seks Ljubav)” bio je prikazan tek poslednjeg takmičarskog dana i očigledno je da je članovima zvaničnog žirija bio neka vrsta slamke spasa u odlučivanju o nagradama za filmove u glavnom programu koji je ove godine bio, ono što bi se reklo: „očajan”. Dagova priča o intimnim spisima o prvoj ljubavi ljupke tinejdžerke Johane zaljubljene u svoju nastavnicu, i (zbog toga) trvenju u porodici koju čine još majka i baka, ima i obrise kvir filma, a kako je Tod Hejns, nekrunisani kralj upravo ovog filmskog žanra, moglo bi se pomisliti da je nagrada Norvežaninu otišla u ruke upravo zbog toga. Međutim, to ne bi bilo sasvim tačno. Jednostavno, Haugerudov film osim zbog nežne, čiste i naivne ljubavi koja samo na devojčicinom papiru ima i seksualne konotacije, osvaja i svojom sveukupnom estetikom i nekom prijajućom toplinom. Te kvalitete prepoznali su i kritičari, te je „Snovi (Seks Ljubav)” osvojio i nagradu „Fipresci”, žirija međunarodnih kritičara, kao najbolji film na festivalu. Uz to, Haugerudov „Seks”, prvi iz trilogije, prošle godine je u Berlinu bio pobednik programa „Panorama”, dok je drugi po redu „Ljubav” bio u takmičenju prošlogodišnjeg Venecijanskog festivala. Tri filma za godinu dana! Dag Johan Haugerud, njegovi producenti i Norveški filmski institut koji ga je zdušno u ovoj misiji podržao, uz čestitke zaslužuju i divljenje.

Može se reći, čak i tvrditi da je Hejnsov žiri bio i častan i objektivan u nagrađivanju svakog (od ovogodišnjeg proseka) vrednijeg filma u glavnom programu 75. Berlinala. Tako su se sa svojim „Srebrnim medvedima” u rukama našli i: Brazilac Gabrijel Maskaro za film „Plava staza” („Grand Juri Prize”), Argentinac Ivan Fund za crno-belu „Poruku” („Jury Prize”), Kinez Huo Meng za estetski kolosalni „Živeti na zemlji” („Srebrni medved” za najbolju režiju) i Rumun Radu Žude za raspričani portret današnjeg stanja u Transilvaniji „Kontinental 25” (najbolji scenario). I svi ovi filmovi, uključujući i pobednikov, bave se porodicom, što tematski i jeste bila glavna okosnica glavnog takmičarskog programa 75. Berlinala. „Srebrne medvede” za najbolju glavnu i najbolju sporednu ulogu (one se u Berlinu dodeljuju bez odrednice roda) osvojili su američki glumci: Rouz Bern za rolu preopterećene i zbog toga histerične majke u filmu „Da imam noge, udarila bih te” Meri Bronstejn i Endru Skot za ostvarenje lika kompozitora Ričarda Rodžersa u biografskom filmu „Plavi mesec” Ričarda Linklejtera. „Srebrni medved” za izuzetan umetnički doprinos otišao je na adrese kreativnog ansambla vizuelno snolikog filma „Ledena kula” francuske rediteljke Lusil Hadžihalilović.

I svi ostali paralelni programi (različiti žiriji) imaju svoje pobednike, ima ih preterano mnogo, što donekle devalvira smisao sveukupnog takmičenja. Oni koji su se ponadali da će dolaskom Britanke Triše Tatl „raditi metla” i Berlinale povratiti godinama unazad izgubljeni sjaj, ostali su razočarani. Tatlova ili nije umela ili nije mogla da napravi filmsko-programski oštri zaokret nabolje. Otuda ti stalno razočaravajući međusobni pogledi posle premijera u festivalskim dvoranama.

To je išlo rame uz rame sa nekom vrstom mrzovolje koja je vladala i gradom Berlinom. Retki su osmesi bili na njegovim ulicama. Možda zbog promene vremena, naglog zahlađenja i snega koji je napadao, možda zbog štednje električne energije, zbog čega je i u stanovima i u hotelskim sobama hladno, možda zbog posrtanja ekonomije i iznenađujućih geopolitičkih obrta. Možda i zbog trenutnih nemačkih izbora. Šta god da je razlog, tek Berlinom i jubilarnim 75. Berlinalom vladala je apatija. Čudna atm osfera.