Ko to piše novo ime

Zvoni telefon. Javlja se ljubazan glas, predstavi se da je iz FedExa, i pita da li može da donese brzu pošiljku adresiranu na moje ime. Kako da ne, odgovorih. U roku od jednog časa dolazi ljubazan mladić i donosi mi dokumenta koja su mi iz inostranstva poslali posredstvom brze pošte kompanije FedEx (kompanija Federal exppress iz SAD).
Zaista, bilo mi je drago kako je svet postao mali zahvaljujući brzim komunikacijama, pa čak i brzim poštanskim uslugama. Otvorih kovertu i pogledah očekivana dokumenta. I, gle čuda, pre nego što sam bacio kovertu, slučajno primetih da je adresa pogrešna. Naime, tu je moje ime, ime ulice i broj zgrade, ime grada Beograda i poštanski broj. Ali ime države nije bilo tačno napisano. Umesto Republika Srbija, ili barem Srbija, pisalo je "Serbia and Kosovo"!

Da li je moguće da su pogrešili, pade mi prvo na pamet. Nisu pogrešili, rekoše mi poznanici koji su ovih dana primali pošiljke od istog preduzeća. Znači, kompanija FedEx je svojevoljno promenila naziv zemlje u kojoj živim, zemlje koja je međunarodno priznata i članica UN.

Počeše da mi naviru pitanja na koja nemam odgovore. Da li je to greška kompanije FedEx, da li FedEx već zna kakav će biti rezultat pregovora koje vode predstavnici Beograda i Prištine pod budnim okom "međunarodne zajednice" (ma šta taj pojam podrazumevao), da li je administracija Sjedinjenih Država dala neke instrukcije svojim privrednim subjektima, i na kraju, da li je moguće da naši nadležni organi, koji sigurno prate poštanski saobraćaj, prećutno prihvataju ovaj naziv države? Ovo poslednje pitanje me je najviše zabrinulo.

Pošto sam malo sredio utiske počeh da razmišljam. Šta bi bilo kad bih svojim prijateljima širom sveta poslao pisma sa sledećim nazivima država u kojima žive – "Sjedinjene Američke Države i Teksas", "Francuska i Korzika", "Španija i Baskija", "Velika Britanija i Škotska", i "Kanada i Kvebek". Siguran sam da takvu pošiljku FedEx ne bi ni prihvatio, a sigurno ne bi prošla kroz dobro čuvane granice tih država.

Dobro, da još malo razmislim o nama, o državi "Serbia and Kosovo". Gde mi u stvari živimo? Da li nam kasnije sledi ime države "Serbia and Vojvodina", pa na krajy "Serbia and Schumadija"?

Na kraju, postavih sebi pitanje – zašto Evropa toliko želi da odvoji Kosovo od matice Srbije? Jedini racionalni odgovor je – "Veliki brat" sa druge strane "Velike bare" daje primer evropskim zemljama šta se i njima može dogoditi ako budu "neposlušne". Na žalost, evropske zemlje ne shvataju da će kad-tad i one doći na red. Kad to budu shvatile, biće kasno. Ne mogu da verujem da niko od evropskih političara nije čitao ugovor iz Helsinkija, potpisan 1975. godine između svih evropskih šefova država ili predsednika vlada, koji su garantovali Sovjetski Savez, Sjedinjene Države i Kanada. Taj ugovor je garantovao nemenjanje državnih granica u Evropi. S ponosom su svi potpisnici tog dokumenta to zvali "duh Helsinkija". Od tog "duha" ostao je zaista samo bezvredni papir, a Evropa je u velikoj meri promenila granice država. Neke države su se raspale, neke spojile, a neke su nastale. Svakom, i malo informisanom čoveku je potpuno jasno da procesi rastakanja Evrope nisu okončani. Jedino je nesreća što je naša zemlja prva na udaru stihije koja neminovno sledi. Takva nam je sudbina, valjda.

Zaista se pitam – ko to tamo piše novo ime moje zemlje?

Profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu